Iako je svet sa zanimanjem pratio sve faze izrade ove zanimljive instalacije, i pomislio da je završena kada je osvanula bela staza preko jezera duga tri kilometra, od sela Sulcano u Lombardiji do jezerskog ostrva Monte Isola, bugarski umetnik joj je dodao konačni pečat tek pre nekoliko dana. Zlatno-žuta tkanina nalik svili, površine preko 100000 m², pokrila je pontonsku stazu i ulice gradića, povezujući ih u jednu celinu. Simbolični kao i „put od žute cigle” iz Zemlje čuda, Plutajući dokovi su za samo nekoliko dana privukli više od pola miliona posetilaca, i stvorili od jezera Izeo ultimativnu evropsku turističku destinaciju za 2016. godinu. Lokalno stanovništvo je dobilo jedinstvenu priliku da posete Monte Isola, ostrvo koje im je stalno u vidokrugu, ali na koje su do sada mogli da odu samo čamcima.

Staza je napravljena od 220000 čvrsto povezanih plutajućih biorazgradivih polietilenskih kockica. Plutajući dokovi nisu samo umetnost, već i komplikovan inženjerski poduhvat. Na postavljanju staze i 190 ankera pričvršćenih za betonske ploče na dnu jezera radilo je 150 volontera, kao i poseban tim sportista koje je Hristo doveo iz Bugarske. Ankeri su dopremljeni na lokacije u jezeru pomoću balona sa vrelim vazduhom. Kako staza nije čvrsto fiksirana na dno, a i zbog prirode instalacije i materijala, dok hodate po njoj i mirnim vodama jezera Izeo imate osećaj kao da hodate po palubi brodića.

Danas je Hristo Vladimirov Javašev više nego ikada siguran da svako umetničko delo samo pronađe mesto gde će da zaživi. Daleke 1970. godine, pokušao je da dobije dozvolu da ovu instalaciju postavi u delti Rio de la Plata u Argentini, ali nije dobio dozvolu lokalnih vlasti. Nešto kasnije, učinilo mu se da je pravo mesto Tokijski zaliv, ali ni tamo nije naišao na razumevanje. Konačno, u junu 2016. godine, svoje Plutajuće dokove je smestio u okruženje nalik pozadini slike Mona Liza, u mirne vode italijanskog jezera, sa jednostavnom obalom koju čuva moćni alpski venac.

„Ne volim da razgovaram telefonom, volim da vidim ljude. Naravno, uopšte ne razumem ništa u vezi sa kompjuterima. Volim realne stvari, pravu vodu, pravo Sunce, pravi kilometar, pravi vetar, pravi strah i pravo uživanje” - rekao je Hristo Vladimirov Javašev.

Umetnički projekat je koštao oko 15 miliona dolara, a sve troškove je podmirio sam umetnik. Hod po platformi se ne naplaćuje, a instalacije će biti uklonjena 3. jula 2016. godine.