Jedno od takvih umetničkih dela je i neobična ograda, delo američke umetnice Alison Šotc (Alyson Shotz) koja živi i radi u Bruklinu. Ograda od akrila i aluminijuma duga 42 metra, koja se nalazi u Parku Sokratovih skulptura (Socrates Sculpture Park) na Long Ajlendu, lako može naći primenu u savremenoj arhitekturi.

Osmišljena tako da je gotovo nevidljiva, šalje poruku da ograde među ljudima i njihovim posedima imaju svoju svrhu, ali ih treba učiniti manje oštrim, manje upadljivim i uklopiti u pejzaž okruženja. Alison je u ovoj misiji nesumnjivo uspela, jer je njena ograda u formi optičke iluzije gotovo neprimetna dok joj se sasvim ne približite. Ukoliko su ograde među ljudima neupadljive, veruje ova umetnica, one će psihološki biti manja barijera i podstaći druženje. Istovremeno, sačuvaće se lepota okruženja koje neće presecati niz gvožđa i bedema. Ukoliko ikada uđe u masovnu proizvodnju, uz ogradu Alison Šotc će ići jedinstven slogan - ako je ne vidite, dobro je postavljena!

Poseban kuriozitet predstavlja tip ograde, dizajnirane u formi starinske „komšijske tarabe”, a od savremenih materijala koji se danas masovno koriste za gradnju sličnih objekata. Uz prirodna reflektujuća svojstva aluminijuma, ogledala od otpornog akrila doprinose efektu nevidljivog zida koji preslikava prizore iz okruženja. Sa smenom godišnjih doba ograda menja svoj izgled i boju.

Kao i svaku inovaciju, i nevidljivu ogradu su uz brojne komentare dočekali i entuzijasti i skeptici. Ovi drugi su iskazali bojazan da bi ovaj tip ograde bio nebezbedan za kućne ljubimce i decu, a naročito za divlje životinje i ptice koje bi mogle zadobiti ozbiljne povrede zbog „zakucavanja” u ogradu koja daje iluziju slobodnog prostora. Ako razmišljamo u tom pravcu, nije preterano bezbedna ni za one koji popiju koju čašicu više.

Izvor: DesignBoom

Foto: Jeremy I. Thompson