Napravljen je za Bijenale Parka Taton 2012. godine. Tema festivala je bila Let fantazije, metafora ljudske potrebe da leti, ili da u životu postigne nemoguće. Umetnici su inspiraciju nalazili u eksperimentima na osetljivim eko-sistemima, istoriji i budućnosti, mudrosti i humoru. Jedan od najzapaženijih radova, most Pont de Singe (Majmunski most) iza osnovnog značenja svog imena nosi zanimljivu poruku, zasnovanu na skrivenoj igri reči gde mu značenje može biti i „onaj koji daje prazna obećanja”, ali i mala ironija umetnika koji sebe u svetlu ovog rada opisuje kao „vešt poput majmuna”.

Pont de Singe je upravo to. Po izgledu nalik mostu, ali neupotrebljiv i nefunkcionalan, baš kao i mnoge veštine savremenog čoveka od kojih naivno očekujemo da će nas „vinuti u oblake”. On samo izgleda kao most, ali ne može bezbedno da podrži težinu putnika, niti da ispuni svoju svrhu. Objašnjavajući svoj rad, Groset je rekao da je pokušao da prikaže kako snaga snova može da transformiše stvarnost, ali i da navede ljude da preispitaju svoju percepciju sveta i svojih realnih potencijala u savremenom društvenom totalitetu. Između ostalog, most simbolično podvlači granicu između dizajna i inženjeringa jer je stvoren da pošalje poruku i navede na razmišljanje, a ne da obavlja uobičajenu funkciju građevine tog tipa.

Smešten je u delu parka koji predstavlja japansku baštu, i napravljen od dugih konopaca koji povezuju plutajući deo od kedrovog drveta sa helijumskim balonima. Po tipu viseći most, podseća i na stalnu ljudsku potrebu da se pobedi gravitacija. Kako krajevi nisu pričvršćeni za obale, podložan je nasumičnom kretanju pod uticajem vetra, simboličnom nepredvidivom faktoru ometanja u svim našim pokušajima i planovima.

Zaista, mnogo simbolike u nečemu što deli ime sa površnim i lakomislenim majmunom!