Duboko u kišnim šumama Amazonije teče reka Majantujaku, lokalno poznata kao Shanay-timpishka što znači „zagrejana toplotom Sunca”. Iako je tako zove, lokalno stanovništvo veruje da je do tačke ključanja zagreva džinovska zmija Jakumama, jer stena na izvoru reke neverovatno podseća na glavu ovog mitološkog bića.
Reka je široka oko 25 metara, duboka oko 6, a duga 6,4 kilometara. Temperatura vode varira od 50-90°C, sa brojnim tačkama gde dostiže 100°C. Gotovo celim tokom je toliko vrela da može da izazove ozbiljne opekotine kod ljudi i životinja koje nesrećnim slučajem padnu u nju. Ipak, i pored neverovatnih prirodnih karakteristika, o reci Majantujaku se do skoro malo znalo, a u naučnim žurnalima se nije spominjala.
Čak i za brojne stanovnike Perua, na čijoj se teritoriji nalazi, proključala reka je bila samo legenda. Jedan od razloga za nepoverenje kod onih koji se u njeno postojanje nisu uverili sopstvenim očima su i izjave naučnika da je tako nešto potpuno nemoguće; da bi se zagrejala čak i mala količina vode do te temperature, smatrali su, neophodna je ogromna količina geotermalne toplote, a kotlina Amazona leži na 700 km od najbližeg aktivnog vulkana.
Verovatno o njoj ne bismo pričali ni danas, da se za fenomen proključale reke nije zainteresovao Andreas Ruzo, istraživač geotermalnih procesa sa Univerziteta Southern Methodist, koji je za reku prvi put čuo od svog dede kada je imao samo dvanaest godina. Po dedinoj priči, reku su otkrili španski osvajači kada su krenuli duboko u prašumu u potrazi za zlatom. Vratili su se prestravljeni i pričali lokalnom stanovništvu jezive priče o opasnoj zemlji ispunjenoj vrelom vodom, gladnim zmijama ljudožderima koje je čuvaju i reci koja ključa.
Dvadeset godina nakon što je prvi put čuo za reku, Ruzo je zapravo sreo nekog ko je reku i video - svoju tetku. Ona je pristala da sa njim ode do proključale reke.
Ruzo je ostao potpuno zatečen prizorom. Reka je izgledala kao džinovski kotao, a sa jezom je gledao kako u njoj završavaju nespretne životinje i umiru u agoniji. Nakon istraživanja fenomena ključale reke, za šta je prvi na svetu dobio dozvolu 2011. godine, Ruzo je osnovao Boiling River Project (Projekat Ključala reka), neprofitnu organizaciju sa ciljem da sačuva ovo čudo prirode od propadanja koje bi mogla izazvati masovna eksploatacija okolnih šuma.
Poreklo energije koja reku zagreva još uvek je misterija, jer su geotermalni izvori ove snage, a van vulkanskog područja, svetsko čudo sami po sebi.
izvori: Boiling River Project, The Boiling River
Sopček Đura, 16 Oct 2016
Još jedno od nebrojenih čuda Majke Prirode! Predivan, doduše kratak, video-zapis koji puno govori a još lepši fotos na kome čovek uz pomoć duvačkog instrumenta komunicira sa rekom...
Odgovori