Obično su veoma široke i plitke. Nekada su prepletene duž celog toka, a nekada je takav samo jedan deo. Nastaju najčešće na strmim padinama sa kojih nose veliku količinu grubih sedimenata. Kada nivo reke opada, ovi sedimenti se difuzno deponuju duž rečnog korita stvarajući niz malih ostrva od peska koji izazivaju „grananje” rečnog toka. Osim povećanog nagiba terena i obilja sedimenata, za njihovo formiranje je ključna promenljiva snaga protoka. Najčešće se sreću u blizini planinskih predela, naročito onih koji obiluju glečerima, kao i u oblastima gde se značajno smanjuje dubina pa samim tim i brzina reke, poput delti i aluvijalnih ravnica koje su pune gline pomešane sa sitnim peskom.

Izgled reka pletenica se stalno menja jer jedna sedimentna ostrvca erodiraju, a druga se stvaraju. Njihov izgled zavisi i od trenutnog nivoa vode, pa u sušnim periodima rečni kanali izgledaju kao gusta mreža vena isprepletana oko sedimentnih ostrva. Njihova stvarna lepota i neobičan izgled dolaze do izražaja tek kada se pogledaju sa visine, iz aviona, ili snime sa satelita.

Predstavljamo vam neke od najpoznatijih reka pletenica.

Reka Rakaja u ravnici Kanteburi na Južnom ostrvu Novog Zelanda je najveća prepletena reka na Novom Zelandu. Protiče pored planine Hit, a delom teče i kroz uski Rakaja kanjon. Prirodno je stanište male novozelandske ptice krivonos (Anarhynchus frontalis) i crnokljunog galeba (Chroicocephalus bulleri) koji je ugrožena vrsta.

Bramaputra, poznata i kao Tibetanska pletenica, je velika reka, deseta po veličini u celoj Aziji. Izvire na Tibetu, a prolazi kroz Himalaje, Kinu, Indiju i na kraju kroz Bangladeš. Na ušću u Indijski okean u Bengalskom zalivu sa rekom Gang čini najveću deltu na svetu, rečni sistem Surma Megna, poznat po šumama mangrove, bengalskim tigrovima i krokodilima. Prepletena je celih 700 kilometara, a tokom sezone kiša njene obale su udaljene više od 8 kilometara.

Još jedna prepletena lepotica krasi Južno ostrvo Novog Zelanda. Reka Vaitaki izvire u Mekenzijevoj dolini i teče nekih 110 kilometara put jugo-istoka, do svog ušća u Tihi okean. Napajaju je tri velika glečerska jezera i nekoliko pritoka.

Kroz azijski deo Rusije, Zapadnosibirku niziju, teče reka Ob, sedma najduža reka na svetu. Uliva se u Karsko more, a njena delta gradi pletenicu dugu 80, a široku i do 90 kilometara. Iako je više od pola godine prekrivena ledom, reka Ob je značajna saobraćajnica, najviše za transport drveta. Plovna je celom dužinom, izuzetno bogata ribom, a u donjem toku čuva velike zalihe nafte i zemnog gasa.

Sa Alpa u Jadran stiže reka Tilment (Tagliamento) duga 170 kilometara. Zovu je kraljicom evropskih reka zbog očuvane geomorfologije i korita sa bezbroj isprepletanih rukavaca. Izvire na gorskom prevoju Mauria, na granici italijanskih regija Veneto i Julijanska krajina. Uliva se u Jadransko more kod Venecijanskog zaliva.