Početkom 1982. godine, devet umetnika je pozvano na Međunarodni skup moderne skulpture na otvorenom u grad Punta del Este. Tog leta, gradić na obali Atlantika postao je velika umetnička radionica na otvorenom. Svaki umetnik je želeo najbolju poziciju na gradskom trgu, kako bi što više ljudi videlo proces nastanka njihovih skultura, a njihov rad bio zapažen. Došlo je do ozbiljnih konflikata među vajarima, a mladi Čileanac Mario Irarazabal se tiho povukao sa centralnog gradskog trga. Kao najmlađi, smatrao je da treba da prepusti prestižni prostor starijim i uglednijim kolegama. Počeo je da gradi svoju skulpturu na plaži.

Za samo šest dana iz peska je izronio deo ogromne betonske šake, ojačane čeličnom armaturom i prekrivene slojem materijala otpornog na propadanje. Danas je to jedina skulptura koja je ostala kao umetnički trag stvaralaca tokom leta 1982. godine, a postala je svetski poznata čim je završena. Obavezna je destinacija turista i krasi veliki broj razglednica i turističkih brošura. Tokom godina, zvali su je Emergiendo a la Vida (Čovek koji oživljava), Monumento los Dedos (Spomenik prstima) i Monumento al Ahogado (Spomenik utopljeniku). Autor je zove jednostavno - Ruka.

Mario Irarazabal je kasnije napravio malu seriju skulptura inspirisanih ovom, koje danas krase Madrid (1987), Pustinju u Čileu (1992) i Veneciju (1995).