Svako umetničko delo je jedinstven rezultat talenta, vizije i temperamenta umetnika i najlepša manifestacija individualizma koja se može videti u uniformnom i ukalupljenom današnjem društvu. Savremeni umetnički izraz obeležavaju brojni akademski umetnici, formalno obrazovani da rade sa klasičnim slikarskim i vajarskim materijalima, koji su inspiraciju pronašli van okvira klasične umetnosti. Oni se igraju sa drvetom, pomoćnim industrijskim alatkama, često koriste moderne tehnologije, ali i dobro poznate građevinske materijale koje oblikuju u umetnička dela.

Brad Spencer je odabrao ciglu. Akademski slikar, koji je svoje usavršavanje nastavio opredelivši se za skulpturu na master studijama Univerziteta Severne Karoline, inspirisan umetnošću drevnog Vavilona, počeo je da radi sa ciglom od nepečene gline.

Način njegovog rada je zanimljiv, jer ne koristi gotove cigle obrađene za građevinske radove, već samu skulpturu sastavlja od sirove gline. Kada izvaja skulpturu po svojoj zamisli, on je potpuno rastavlja i peče elemente dajući im trajnost i prepoznatljiv izgled gotove cigle.

Spencer voli da svoju umetnost iznese na javna mesta, umesto da posetioce poziva u svoj Reidsville studio. Rastavljene instalacije sklapa pomoću maltera pred očima posmatrača. Na taj način, on svedocima nastajanja malih umetničkih dela uspeva da priušti još jedno zadovoljstvo, demistifikuje tehniku svog rada dajući im mogućnost da shvate kako njegove skulpture nastaju.

Kako sam kaže, ne čudi ga da ljudi uživaju gledajući njegov rad, i kasnije skulpture koje krase ulice njihovih gradova. Cigla je prirodan, topao i dobro poznat materijal, ljudi su sa njim upoznati i prihvataju ga kao nešto što je deo njihovog svakodnevnog okruženja, pa im i umetnost nastala od cigle deluje manje daleka, što pomaže da je rado i lako usvajaju.