Od kada je postavljen, pod je izazivao pažnju zbog svoje lepote, ali i šara koje su dugo posmatrane samo kao zanimljive nesavršenosti apušenskog mermera. U vreme gradnje metroa, 1983. godine, niko nije znao da će stanovnici Bukurešta hodati po neprocenjivom arheološkom nasleđu, fosilima starim preko 80 miliona godina.

Mermer je donet sa Apušena, planinskog venca u zapadnom delu Rumunije koji pripada većem planinskom vencu Karpata. Najveći deo fosila koji se u njemu nalaze je iz grupe ruditnih organizama koji su živeli u okruženju plitke marine od kasnog doba jure do kasnog perioda krede. Apušenske planine su nastale tokom ovog perioda usled konvergencije mikroploča reke Tisa i oblasti Dakije. Kako su se ploče sudarale, planina je izranjala iz vode noseći sve životinje u plitke vode. Milionima godina njihova tela i skeleti su pretvarani u fosile okamenjene u plemenitom mermeru.

Geolozi su istražili i ostale stanice metroa u Bukureštu. U njihovim mermernim podovima su takođe našli ostatke iz različitih geoloških perioda, ali je očuvanost i vidljivost fosila tu daleko manja nego na stanici Politehnika. Njeni mermerni podovi se danas smatraju neprocenjivim naučnim blagom.

Vlasti Bukurešta planiraju da do kraja ove godine postave interaktivne ekrane unutar stanice i ponude informacije o različitim fosilima. Stanica Politehnika će postati jedinstveno metro stajalište na svetu gde će se svakodnevno održavati interaktivni časovi paleontologije.

Pročitajte i naše članke o zanimljivim stanicama metroa u Moskvi, Stokholmu i Napulju.

izvor: Scientia