Moskovski metro - hir ranog socijalizma

28 May 2013
Autor Mirjana
2161 pregleda

Moskovski metro je počeo sa radom 1935. godine, kao 11km dug jednolinijski saobraćajni put koji je povezivao samo trinaest stanica. Danas ovaj metro ima mrežu od prerko 300 km i 188 stanica na svojoj trasi.

Moskovski metro - hir ranog socijalizma

Stanice moskovskog metroa predstavljaju jedan od najekstravagantnijih ruskih arhitektonskih projekata, sa stajalištima koja su pravljena sa idejom da budu „palate za narod”. Napravljene su za vreme Staljinove vladavine, koji je arhitektama naredio da osmisle prostor koji će prolaznike ostaviti bez daha, i po svom izgledu biti jedinstveni objekat te vrste u svetu. Zbog ogromnih površina sa reflektivnim mermernim zidovima, visokim plafonima i grandioznim lusterima, mnogi stanice moskovskog metroa nazivaju i „podzemno Sunce”.

U zavisnosti da od toga da li ste na stanici Komsomolskaja, Novoslobodskaja, Majakovskaja, Šoze Entuziasov, Park pobede, ili nekoj drugoj, srešćete se sa pažljivo osmišljenim temama koje podržavaju brojne statue, mozaici, murali i detalji od mermera i granita koji su pravljeni po ugledu na one najkvalitetnije iz doba Vizantije. U luksuznu buržoarsku arhitekturu uklopljene su slike revolucionara, sportista, poljoprivrednika i radnika.

Ruski arhitekonski procvat je završen 1955. godine nakon što je komunistička partija izdala dekret kojim se zabranjuje „ekstravagancija u dizajnu i gradnji”. Proces destaljinizacije je podrazumevao da se buduće stanice grade sa skromnijim budžetom, a da se najveći deo sredstava uloži u što bolje grananje mreže, po programu „kilometri na račun arhitekture”.

Na sreću, originalna arhitektura stanica koje su raskalašno napravljene u to vreme je sačuvana, te stajališta metroa u centru Moskve i danas privlače pažnju kao jedna od najznačajnijih turističkih atrakcija.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru