Ovu poslasticu možemo da opišemo kao pecivo koje se, u zavisnosti od pripreme i sastojaka, po ukusu nalazi negde između hleba i kolača, a čije varijacije u receptima su toliko brojne u celom svetu da se može reći da je mafin međunarodni kolač.
Mada ih danas svi znamo kao lepo dekorisanu poslasticu, njihovo poreklo nije ni malo slatko. U doba viktorijanske Engleske, prvi mafini su pravljeni kao pogačice od starog hleba i krompir pirea, a služili su se isključivo na trpezama bogatih. Zbog jeftinih sastojaka, veoma brzo su recept za ovaj neodoljivi biskvit preuzeli i niži slojevi društva, pa je njegova popularnost još u to vreme postala tolika, da ne samo da se obavezno služio uz čaj, već su se na ulicama Londona pojavili „muffins man“, ulični prodavci koji su noseći mafine u drvenim poslužavnicima svoj dolazak najavljivali zvonima kojima su pozivali građane da kupe pecivo čiji neodoljiv miris stvara „zazubice". Ulična prodaja je zakonom veoma brzo zabranjena, ne iz higijenskih razloga, već zbog zvonjave koja je remetila javni red i mir.
Kada je davne 1770. Hari Pan napravio prve kalupe za mafine, sigurno nije ni sanjao kakvu će popularnost ovo pecivo steći mnogo godina kasnije, kao ni za kakve varijante ovog kolača će njegova modla sve moći da posluži.
Mada je sama reč „mafin“ preuzeta od francuske reči „moufflet“ (softani hleb) i nemačke reči „muffe“ (kolač), danas poznajemo dve vrste mafina, engleski u čijoj izradi se koristi kvasac koji ovom kalaču daje specifične pukotine i zbog koga on i danas izgleda kao slatka pogačica i američki koji je, dok nije u 19. veku otkriven prašak za pecivo, pravljen uz pomoć kalijum karbonata.
Koliko su danas popularni govori podatak da su čak tri američke države ovu poslasticu proglasile za svoje nacionalne kolače, i to: Masačusets - kukuruzne mafine, Minesota - mafine sa borovnicom, a Njujork - mafine sa jabukama.
Od kada su se početkom sedamdesetih godina prošlog veka u kuvarima pojavili prvi recepti za mafine, oni sve više osvajaju simpatije sladokusaca. Obzirom na brz tempo života i sve manje vremena koje domaćice imaju za pripremanje kolača, današnju popularnost duguju tome što nema razvlačenja testa, prave se brzo i lako, gotovo je nemoguće da ne uspeju, te se svrstavaju u dekorativnu, brzu i veoma ukusnu poslasticu.
Potrebno: 2 jaja, 200gr šećera, 250gr brašna, 200ml mleka, 100gr putera, 200gr čokolade za kuvanje, 1 kesica vanilin šećera, 1 kesica praška za pecivo, kakao po želji i ukusu (3-4 kašike), ukrasne mrvice.
Priprema: Čvrsto umutiti belanca sa šećerom, dodati žumanca, vanilin šećer i pecilni prašak, pa sjedininti laganim mešanjem. Potom naizmenično dodavati brašno, kakao i mleko dok se smesa lepo ne umuti. Puter i 100gr čokolade istopite na pari u istoj posudi, a onda uz lagano mešanje dodajte masi.
Pečenje: Poređajte u pleh kalupe i u svaki od njih sipajte smesu do pola. Ostatak čokolade iseckajte na sitne parčiće i pobacajte po sredini svakog kolača, a ostatak po ukusu ukrasite mrvicama. Peći u prethodno zagrejanoj rerni 30 minuta na temperaturi od 160°C. Od ove količine ćete dobiti 30 ukusnih kolača.
Uzimajući u obzir način pripreme, kod nas su sve popularniji mafini koji se smatraju tipičnom američkom poslasticom, ali obzirom da se sve češće konzumiraju uz kafu ili čaj u omiljenom kafiću, jasno je da smo zadržali i nešto od njihove engleske prošlosti.
Oni koji jednom nabave modlice za mafine, sastojke mogu kombinovati do mile volje. Danas smo vam ponudili čokoladne, a o tome kako da napravite tropske mafine možete da pročitate ovde.
