Srednjoškolac umetnički nadaren, talentovan, opredeljuje se za dalje školovanje. Logičan izbor bi bio slikarstvo ili primenjena umetnost. Roditelji u očaju. Već vide svoje dete kako umire od tuberkuloze u najvećoj bedi u nekom podrumu. Nekoliko godina kasnije, mladi slikar sa diplomom pod miškom pita se, koliko vredi ono što zna da radi.
Na ovo pitanje pokušali su da daju odgovor mnogi.
U „Sagi o umetnosti” jednoj od najznačajnijih knjiga na ovu temu čuvenog britanskog istoričara umetnosti Hansa Ernesta Gombriha (Sir Ernst Hans Josef Gombrich), rečeno je: „Nešto kao umetnost zapravo ne postoji. Postoje samo umetnici”. Ono što umetnici stvaraju nije vrednost sama po sebi, već po osećanjima koja izaziva kod posmatrača. Dragutin Gostuški, istoričar umetnosti, kompozitor i muzikolog u knjizi „Umetnost u nedostatku dokaza”, istu tezu obrazlaže rečima: „Vi ne možete dokazati da nešto jeste umetničko delo, ali možete dokazati da je za nekoga umetničko delo”. A taj „neko” može da bude pojedinac, grupa umetnika ili kritičara čije se mišljenje uvažava u datom trenutku, razne ostale skupine koje imaju moć u istom.
I na kraju sve se svede na to da je nekom život majka a nekom maćeha ili „nekom opanci a nekome obojci”.
Pa je tako, recimo Johan Vermer (Johannes Vermeer) danas svima poznati holandski slikar umro u svojoj četrdeset trećoj godini u strašnim dugovima kojima je opteretio celu porodicu koju je ostavio za sobom. A danas je njegova slika „Devojka sa bisernom minđušom” koju nazivaju „Mona Liza severa” od neprocenjive vrednosti. Od kad ju je naslikao pa narednih 200 godina nije poznato gde se sve nalazila. Ponuđena je na jednoj aukciji u takvom stanju da se jedva naziralo šta je na njoj. Mudro oko kupca umetnina prepoznalo je Vermera i otkupio je sliku za 2 guldena i 30 centi.
Amadeo Modiljani (Amadeo Modigliani) je svoj boemski život završio tako što je podlegao tuberkuloznom meningitisu, a njegova žena je u depresivnom stanju posle umetnikove smrti izvršila samoubistvo skokom sa petog sprata. Modiljanijevo delo „Ležeći akt” prodato je kineskom milijarderu po basnoslovnoj ceni od 170,4 miliona dolara.
Siromašni i napaćeni umetnicu sigurno za života nisu mogli ni da pretpostave koliko novca će neko nekad biti spreman da izdvoji za njihov rad. Ovakvih životnih priča je veoma mnogo, ali one ipak nisu pravilo. Na ovom kamenu trećem od Sunca postoje i oni čiji se bankovni računu mogu meriti sa računima ruskih tajkuna.
Džef Kuns (Jeff Koons), poznati savremeni američki umetnik, stvara eklektične skulpture. Poznat i kao kralj kiča, uspeva da svaki svoj rad proda za desetine hiljada dolara. Njegova najpoznatija skulptura „Narandžasti pas od balona” prodata je za oko 58.400 dolara, dok cene ostalim skulpturama iz kolekcije „Psi baloni” svakog dana rastu.
Jajoi Kusama (Yayoi Kusama) je renomirana japanska umetnica, internacionalno poznata po svojoj psihodeličnoj i repetitivnoj umetnosti kojom kreira širok spektar medijskog prostora – od slikarstva i kolaža, preko skulpture i instalacija, do performansa. S karijerom koja traje više od sedam decenija, ona se smatra majkom pop arta, minimalizma i feminističkih umetničkih pokreta. Ova fantastična žena danas, upravo zbog neprekidne posvećenosti radu, na svom bankovnom računu ima preko 370 miliona dolara.
U umetnosti, kao i u svakom drugom poslu, treba imati znanje, veštinu, posvećenost ali isrećne okolnosti.
