Ranije smo pisali o pirateriji i gusarenju u prošlosti, ali činjenica je da ono nije izumrlo sa Crnobradim, Kapetan Kidom i ostalim poznatim moreplovcima koji su zarađivali za život pljačkajući brodove. Savremeni pirati se od svojih prethodnika razlikuju samo u vrsti plovila, umesto jedrenjaka koriste brze glisere kojima spori trgovački brodovi ne mogu pobeći, ali nimalo ne zaostaju u svireposti i pohlepi. Suočene sa velikim gubicima izazvanim porastom piraterije blizu obala Somalije, u Indonežanskom i Malezijskom arhipelagu i na pučini Južnog Kineskog mora, velike pomorske kompanije su se našle pred skoro nerešivim problemom.

Strogim pomorskim zakonom je propisano da trgovački brod ne sme biti naoružan, tako da se ne može braniti, dok ratne mornarice država kroz čije more plovi brod ne mogu, niti žele, da svaki brod pojedinačno štite od napada. Jedino rešenje je angažovati neku agenciju čija je specijalnost obezbeđenje plovila na otvorenom moru. Takvih agencija nema mnogo u svetu, na prostorima bivše SFRJ postoji samo jedan ogranak jedne od njih u Crnoj Gori, Montenegro Oversea Security.

Posao obezbeđenja brodova na otvorenom moru nije tako dobro plaćen kao posao na kruzerima, i ne prelazi cifru od 900 evra mesečno, što je malo ako se uzme u obzir opasnost kojoj su izloženi pripadnici obezbeđenja. Da bi se dobio takav posao, ako se neko ipak zainteresuje, mora ispinjavati opšte uslove koje se traže bilo gde u svetu: da ima završenu najmanje srednju školu, da je psihofizički zdrav, da nije osuđivan, da se protiv njega ne vodi krivični postupak i da solidno poznaje engleski jezik. Posebni uslovi koji su na listi su da ste izvršili vojnu obavezu pod oružjem, da imate uverenje o poznavanju i rukovanju vatrenim oružjem i uverenje o završenoj obuci PPZ. Na kraju, potrebna vam je pomorska knjižica i dozvola za ukrcavanje koje u Srbiji izdaje Lučka kapetanija Beograd. Za sva uverenja i dozvole treba odmah izdvojiti oko 500 evra ( u to je uračunata i usluga agencije koja vam nalazi posao).

Karakteristike samog posla su poznate svima koji su služili vojsku, vršili stražarsku službu (samo ovog puta bez opreme i naoružanja) ili davali požarstvo. Jedna od prepreka može biti i morska bolest na koju se morate što pre navići, inače će vam devetomesečno putovanje biti pakao. Obezbeđenje broda čini 12 članova i svi su podređeni prvom oficiru i samom kapetanu. Nisu obavezni da učestvuju u bilo kakvom poslu na brodu ili u pristaništima gde brod svraća, smešteni su u trokrevetnim ili četvorokrevetnim kabinama, što zavisi od broda do broda, hrane se sa ostalim članovima posade i imaju pristup telekomunikacijama u svako doba, kada nisu na dužnosti. Jedina mana je da u pristaništima gde brod staje, oni imaju najmanje vremena da siđu sa broda (ovo nije obavezno pravilo, na francuskim i italijanskim brodovima, recimo, pripadnici obezbeđenja ne napuštaju brod uopšte).

U slučaju napada pirata na brod postupak se razlikuje od države do države pod čijom zastavom plovi brod. Američki brodovi i većina zapdnoevropskih imaju NATO puške M4 koje su zaključane sve do napada. Prvi oficir izdaje oružje obezbeđenju koje od tog trenutka ima sva ovlašćenja da odbije napad na brod i dozvolu da koristi smrtonosnu silu (puca da bi ubila). Kako je potrebno vreme da se oružje otključa i podeli, jasno je da je osmatranje pučine vrlo važno i nije nimalo lak ni beznačajan posao.

Pravovremeno reagovanje je jedini način da se zaštiti brod i posada. U slučaju kada brod nema naoružanje, na probu se stavlja mašta i domišljatost obezbeđenja. Dok kapetan doziva u pomoć ratnu mornaricu države u čijim se vodama nalazi brod, obezbeđenje pokušava da spreči pirate da se popnu na brod sekući kanape na kukama i lestvicama, gađajući glisere vodenim topovima, molotovljeviom koktelima i signalnim pištoljima. Borba priručnim i alternativnim sredstvima može delovati komično, ali nije ni malo bezazlena, jer svakim podizanjem tela iznad ograde rizikujete da vas pogodi metak iz puške pirata. To je danak koji ovi radnici plaćaju zbog zakonske regulative koja ograničava posedovanje i upotrebu oružja na trgovačkim brodovima. Iz tog razloga agencije uglavnom zapošljavaju ljude koji imaju iskustva u radu sa eksplozivnim sredstvima i koji imaju iskustva u vatrenim okršajima, prvenstveno bivša vojna lica.

Napadi obično traju kratko ako piratima ne uspe faktor iznenađenja, jer ratni brodovi relativno brzo dođu na mesto događaja, a njihovi topovi lako unište brz ali neoklopljeni gliser. Ukoliko se desi da posada ne odbije napad, pirati zauzimaju brod i tada sudbina posade zavisi isključivo od dobre volje pirata, kojima dobra volja nije jača strana. Ako su za vreme napada pirati pretrpeli gubitke, sasvim je sigurno da će se osvetiti posadi i pobiti je bez imalo milosti. Za razliku od luksuznih jahti i kruzera, na trgovačkim brodovima skoro nikada nema imućnih putnika, pa je zarobljavanje zarad otkupa malo verovatno.

Raditi na obezbeđenju trgovačkih brodova svakako nije zabavno kao biti na putničkom kruzeru. Upoznajete manje ljudi, sigurno nećete imati prilike za ljubavnu romansu i zaradićete manje novca. Ovo je posao za avanturiste. Iskustvo koje ćete na njemu steći opravdava sve rizike i neizvesnosti nemirnog mora i neprocenjivo je za ljude nemirnog duha koji priželjkuju pustolovine.