Svake godine, od 20,000 do 40,000 santi leda krene od Grenlanda put Severnog Atlantika. Sa težinom od nekoliko miliona tona one prete da udare u naftne platforme, iseku njihove čelične trupove i izazovu ogromne materijalne štete i gubitke ljudskih života. Mali broj hrabrih pomoraca, poznatih i kao „jahači santi” (Iceberg Wranglers), patrolira oko platformi i sprečava da do takve katastrofe dođe.
Oštećenja koja sante mogu da izazovu na plovilima su nam dobro poznata. Međutim, brodovi nisu najugroženiji. Mobilni su i opremljeni sistemima navigacije koji im omogućavaju da promene kurs i uspešno izbegnu udar. Naftne platforme nemaju tu mogućnost. Ukoliko komad ledene katastrofe težak na desetine miliona tona krene ka njoj, ne postoji način da se nesreća izbegne.
Iz tog razloga, kompanije koje u vlasništvu imaju naftne platforme angažuju nezavisne preduzetnike čiji je posao da prate kretanje santi leda. Kada se utvrdi da postoji opasnost od udara u platformu, započinje operacija odvlačenja sante. Nakon potonuća Titanika 1912. godine, konzorcijum severno-američkih i evropskih država ustanovio je Međunarodnu ledenu patrolu (IIP) koja je imala zadatak da prati kretanje „ledenih neprijatelja” i preduzima mere zaštite.
U osmatranje su danas uključene moderne metode, satelitska i radarska tehnologija kao i vazdušno nadgledanje, ali se u borbi sa santama tehnika nije mnogo promenila. Ukoliko je moguće i tehnički izvodljivo, santa se razbija na bezopasne komade specijalizovanim brodovima, snagom od preko 14,000 KS. Češće, kada je reč o zaštiti naftnih platformi, santa se obuhvata ogromnim lasom i uklanja na bezbednu udaljenost.
Za vuču santi se koristi polipropilenski konopac širine oko 20 cm i dužine do 400 metara. Konopac se vezuje za plovak posebnim kablom za vuču i obavija oko ledenog brega. Između broda i sante se tokom vuče ostavlja prostor od 800-2000 metara. To je neophodno jer santa može da se prevrne tokom vuče ili da se odlomi od svog podvodnog dela, nekad daleko većeg od onog koji je vidljiv iznad površine vode. Takođe, vuča sante izaziva velike talase, pa brod mora da održava sigurno rastojanje.
Zbog ogromne težine leda, vuča može da potraje nekoliko dana, a brzina od 1 čvora se postiže tek za 8-10 sati. Santa se nikada ne vuče daleko, samo se izmesti na bezbednu udaljenost, tako da je struja nosi u pravcu gde nije pretnja za platformu. Važan dodatak modernim brodovima za vuču santi čine vodeni topovi, uređaji koji se koriste za razbijanje ili pomeranje santi koje brod ne može da povuče. Oni kroz mlaznice za sat izbace 3200 litara vode, snagom koja brod pomeri unazad za tri čvora.
Iz regiona Arktika svaki od preduzetnika koji se bave ovim izuzetno teškim i opasnim poslom godišnje pomeri 70-100 ledenih santi za koje se proceni da se kreću prema naftnim platformama.
izvor: Ships and Oil, Smithsonian, dokumentarni film Traqueurs d’icebergs (Ledolomci)
Petar, 22 Apr 2019
Jel postoji mogucnost da se zaposlim na ovom poslu?Strasno sam zainteresovan....Ako ima molim vas posaljite mi neki kontak telefon........... Pozdrav!
Odgovori