Projekat je započet 1970-tih godina nakon posete generala Medicija, vojnog upravitelja Brazila, osiromašenom regionu na severoistoku zemlje. Kako je mnogo nade polagao u podršku bogatih zemljoposednika, logično rešenje poput agrarne reforme nije dolazilo u obzir. Odlučio se za dosta neobično rešenje – da preseli siromašne.

Odlučeno je da se započne sa izgradnjom puta koji će omogućiti migraciju iz prenaseljenog i osiromašenog severa u divljnu Amazona. Plan je podrazumevao da će se siromasima dodeliti zemljište, šestomesečna plata i lak pristup poljoprivrednim zajmovima. Zauzvrat, porodice koje učestvuju u programu će od kišnih šuma stvarati poljoprivredno zemljište, snabdevati domaće tržište tonama pasulja, pirinča i kukuruza, ali i obezbediti kakao, pomorandže, papriku i kafu za izvoz.

Projekat je sproveden brzo, uz nedovoljno brige za osetljiv ekosistem šuma Amazona. Ispostavilo se da se zemljište Amazona sastoji uglavnom od sedimenata koji se tokom kišne sezone rastapaju i čine put neupotrebljivim duže od šest meseci svake godine. Prinos na ovim poljima se pokazao kao veliko razočaranje, jer su erozije tla spirale ionako tanak sloj plodne zemlje.

Uz ekonomsku i socijalnu propast, projekat puta kroz Amazon naneo je ogromnu štetu ekosistemu kišnih šuma. Krčenje šuma je dostiglo svoj maksimum tokom 1990-tih i 2000-tih, kada je sa lica zemlje zbrisano više od 25,000km2 šume. Iako je projekat izgradnje puta i poljoprivredne reforme napušten još 1974. godine, ostaci puta i danas služe za ilegalnu seču drveća, u šta su često uključeni i neki od 20,000 ljudi koje je brazilska vlada naselila u ovom regionu i onda im sa ukidanjem projekta uskratila svaku pomoć i podršku.

Poslednjih godina, vlada Brazila razmatra mogućnosti za asfaltiranje i konačan završetak trans-Amazon puta, ali detaljan plan obnove još uvek nije predstavljen javnosti.