Sve veća ekonomska kriza i život pun neizvesnosti i stresa u borbi za egzistenciju predstavljaju snažan „okidač“ koji alkoholizam pretvara u neinfektivnu epidemiju 21. veka.
.jpg)
Prema kriterijumima Svetske zdravstvene organizacije, rizična konzumacija alkohola je dnevni unos veći od 20 grama alkohola (više od 0,2l vina ili 0,4l piva) za žene, odnosno više od 40 grama alkohola na dan (0,4l vina ili 0,8l piva) za muškarce, što su za one koji uživaju u alkoholu veoma male kvote.
Da je alkoholizam ozbiljna bolest, govore i sledeći podaci:
- svaki četvrti pacijent primljen u psihijatrijsku bolnicu je alkoholičar.
- na hirurška odeljenja opštih bolnica 25% pacijenata je primljeno zbog telesnih povreda izazvanih konzumiranjem alkohola.
- 20% samoubica su alkoholičari.
- uzrok huliganskih postupaka na ulici je u 90% slučajeva alkohol.
- čak 15% muškaraca koji dođu pred invalidsku komisiju su alkoholičari.
Svetska zdravstvena organizacija je prikazala na mapi procene o konzumiranju alkohola stanovnika svih zemalja na svetu gde se lako može uočiti da svi koji su nastanjeni u gornjem desnom uglu poprilično konzumiraju alkohol.
Država sa najvećim brojem korisnika alkoholnih pića je Moldavija, koja se sa 18 litara pića po glavi stanovnika već dugo nalazi na prvom mestu. Slede Češka, Mađarska i Rusija, dok se najmanje alkohola pije u Severnoj Africi i na Bliskom istoku.
Mapa ukazuje da se velika količina alkohola konzumira u Evropi. Dok svetski prosek iznosi 6 litara, kod nas se popije 11,2 litara čistog alkohola po glavi stanovnika, što je Srbiju dovelo na četvrto mesto u Evropi.
Prema istraživanjima Zavoda za statistiku kod nas se 42,2% učenika bar jednom napilo, u 76% slučajeva prvu čašicu su popili u svojoj kući, često na nagovor roditelja, a za 73% mladih uobičajeno je da se prilikom izlaska pije alkohol pri čemu je 68% od njih iskusilo pijanstvo.
Statistika ukazuje i na ogromna sredstva koja se kod nas uprkos sve većem siromaštvu troše na alkohol. Primera radi, dok se u SAD izdvaja 3%, u Srbiji se bez obzira na nizak standard i besparicu čak 6% kućnog budžeta potroši na alkohol.
U cilju zaštite života, zdravlja i bezbednosti građana, Skupština grada Beodrada je u februaru 2011. uvela zabranu prodaje svim licima alkoholnih pića u trgovinskim i zanatskim objektima od 22-6h ujutru, pod obrazloženjam da se time štite maloletnici kojima je već po ranije donetom zakonu, zabranjena prodaja istih u bilo koje doba dana.
Ma koliko “pupmane” bile informacije o uspešnosti ovakve odluke, činjenice govore da zabrana ovog tipa nije postigla željeni rezultat, već da je Srbiji skočio "rejting" sa 10% na 11%, što nas je plasiralo na "zavidno" četvrto mesto na listi konzumiranja alkohola u Evropi.
