Priroda nam je dala, savršen izgled i liniju, koju smo upropastili preteranom upotrebom hrane. Poslednja istraživanja Instituta za javno zdravlje „Batut“ u Srbiji su ukazala na to da više od polovine naših građana ima problem sa viškom kilograma, tačnije da je svaki treći stanovnik gojazan kao i da jedna petina dece ima problem sa gojaznošću.
Ono što posebno zabrinjava je da ovaj procenat raste.
Gojaznost je oboljenje koje se karakteriše uvećanjem masne mase tela u meri koja dovodi do narušavanja zdravlja i razvoja niza komplikacija. Nastaje kao posledica unošenja viška energetskih hranljivih materija i ispoljava se prekomernim taloženjem masnog tkiva u organizmu, odnosno prisustvom preterane količine telesne masti. Gojaznost predstavlja vodeći problem zdravlja ljudi širom sveta, kako u razvijenim zemljama tako još više u zemljama koje su u tranziciji.
Uzrok gojaznosti je preterana i nezdrava hrana. Građani Srbije i dalje pretežno konzumiraju jak, tradicionalni doručak, koji se sastoji od jaja, viršli, suhomesnatih proizvoda i paštete, umesto žitarica i kaša u jutarnjim časovima. Takođe, kod nas se pretežno koristi beli hleb, dok je riba zastupljena manje od jednom nedeljno. Na sve to ako se doda fizička neaktivnost, preti nam ozbiljna opasnost “debele nacije”.
Kod nas vladaju dva oprečna mišljenja po pitanju gojaznosti:
1. puniji ljudi su zdravi ljudi a za slučaj bolesti bolje je imati višak kilograma,
2. osobe sa viškom kilograma su gotovo u smrtnoj opasnosti, jer je dodatna masa nešto kao tempirana bomba, koja oslobađa dijabetes, srčana oboljenja i druge zdravstvene komplikacije.
Ako se trend gojaznosti nastavi, dužina ljudskog veka počeće da opada.
Opsednutost težinom i brojem kilograma koje treba da izgubimo nam ne pomaže da živimo duže i zdravije. Umesto da obratimo pažnju na svoj neaktivni stil života, mi smo opsednuti debljinom. Jednostavno ne možemo da se uzdržimo od stajanja na vagu. Nije samo gojaznost ono što nam uništava zdravlje i život. Na osnovu podataka iz studije Kuper Centra, naučnik Stiver Bler koji proučava fizičku aktivnost i njegove kolege, došli su do zaključka da možete biti debeli i u formi. Istraživanje je pokazalo da je u pogledu rizika od smrti, bolje imati višak kilograma a biti aktivan nego biti prosečne težine a neaktivan. Bler smatra da je fizička neaktivnost najveći zdravstveni problem XXI veka.
Gojaznost je i estetski problem. Još krajem XIX veka su na ruski dvor stigle tablice sa idealnim visinama i težinama. Kod dvorskih lekara su dolazile princeze i prinčevi koji su želeli da se obaveste o tome da li imaju višak kilograma. Da ih ne bi uvredili rečima da moraju da smršaju 30 kg, lekari su davali diplomatski odgovor: Vi bi trebalo da porastete još 30 cm.
Ako ste izašli iz puberteta, ne pokušavajte da porastete koji santimetar već povedite računa o svojoj ishrani i vratite se fizičkoj aktivnosti koju je moderan život istisnuo iz naše svakodnevne rutine.
Gospodar svoje volje je i gospodar svog zdravlja.
