Zajednica klubova lečenih alkoholičara, upozorila je nedavno da je Srbija na četvrtom mestu po konzumiranju alkohola u Evropi. Dok je godišnji svetski prosek 6 litara, kod nas odrasli stanovnik u proseku popije 11 litara alkohola godišnje.
Do tridesetih godina 20-og veka alkoholizam se nije smatrao bolešću, pa niko nije pomišljao da zavisnicima treba pružiti lečenje i podršku. Do tada, alkoholičari su doživljavali samo moralnu osudu društva zbog neadekvatnog ponašanja usled preteranog konzumiranja alkohola. Na inicijativu dva zavisnika koja su prestala da piju i koji su shvatili kroz šta su prošli, osnovano je prvo „Udruženje alkoholičara“ u SAD. Oni su svojim iskustvom sa ovom bolešću počeli da sakupljaju ljude koji žele da se reše tog problema i u tome im uspešno pomagali.
Još pedesetih godina prošlog veka, Svetska zdravstvena organizacija je dala jasnu definiciju: Alkoholičari su one osobe koje ekscesivno piju alkoholna pića, postajući postepeno zavisne od alkohola, pri čemu ispoljavaju bilo otvorene socijalne poremećaje, bilo manifestacije koje oštećuju njihovo telesno i duševno zdravlje, njihove odnose sa drugim ljudima i njihovo dobro socijalno i ekonomsko funkcionisanje, bilo da samo ispoljavaju predznake koji nagoveštavaju poremećaje takvog karaktera. Zbog toga oni zaslužuju lečenje.
Alkoholizam je:
- Hronična - medicina još uvek nije u stanju da ovu bolest zauvek izleči.
- Progresivna – vremenom se stanje pogoršava a promene u organizmu postaju nepovratne.
- Fizička – dovodi do uništavanja jetre, nervnog i kardiovaskularnog sistema.
- Psihička – dovodi do promene ličnosti.
- Socijalna – povlači sa sobom porodicu obolelog, koja najčešće pati zajedno sa njim.
- Bolest – alkoholne supstance narušavaju funkcionisanje endorfinskog sistema u mozgu.
Alkoholizam je danas socijalno–medicinska bolest koja, posle kardiovaskularnih i malignih oboljenja, čini treći po redu uzrok smrtnosti savremenog sveta. Na globalnom nivou se procenjuje da između 10% i 15% punoletnog stanovništva čine alkoholičari, među kojima je tri puta više muškaraca od žena. Kako oni najčešće nisu svesni da su postali zavisnici i ne prihvataju da su oboleli, na lečenje dolazi maksimalno 10%-20%.
Sve veća ekonomska kriza kod nas izaziva osećaj frustracije, stida, krivice, inferiornosti, straha i stresa koji predstavljaju glavne okidače za pojavu alkoholizma. Srbija je četvrta zemlja po potrošnji alkohola u Evropi. Svaki šesti stanovnik je alkoholičar, a čak pet odsto stanovništva spada u teške zavisnike od alkohola. Svoje prvo pijanstvo stanovnik u Srbiji doživi sa 13 i po godina a svaki četvrti srednjoškolac od 16 godina redovno konzumira alkohol. Procenjuje se da srpsko domaćinstvo čak 6% svog budžeta troši na alkohol.
Kako alkoholizam prouzrokuje ozbiljnu štetu društvu u celini, veoma je važno sprovesti odgovarajuće lečenje zavisnika, omogućiti im dobru rehabilitaciju, zdravstveni oporavak i povratak kako u porodicu tako i u radnu sredinu.
