Pripadnici plemena Korovai žive u kućama na drveću, napravljenim na visini od 6-12 metara, mada su neke od njih smeštene i na visinama većim od 35 metara. Kuće najčešće imaju osnovu na jednom stablu, ali postoje i prave arhitektonske bravure izgrađene tako da im bazu čine vrhovi nekoliko stabala. Razlozi za ovakav način gradnje leže u prirodnom okruženju i u teškoj naravi pripadnika ovog plemena. Osnovni razlog je zaštita od komaraca koji u nezamislivo gustim rojevima zaposedaju džunglu sa prvim sumrakom. Drugi je verovanje da će stanovnici na dovoljno velikoj visini biti zaštićeni od zlih duhova, ali i sunarodnika. Korovai nisu najsrdačnije komšije.

Da bi sagradili kuću, Korovai biraju visoko i jako stablo Indijskog banjana, drveta iz podorice fikusa, kome uklanjaju vrh. Od uklonjenih grana formiraju pod koji dodatno oblažu granama palme Sago. Podovi moraju biti stabilni i jaki, jer u kućama na drvetu obično živi desetak ljudi. Krov i zidovi su od lišća palme utkanog između poveza od ratana. Na pod kuće su pričvršćene duge, fleksibilne merdevine, napravljene tako da prodrmaju kuću svaki put kad se neko uz njih penje. Ovo je specifičan „alarmni sistem” Korovai gradnje, koji upozorava ukućane da neko ulazi u njihov dom.

Pripadnici plemena Korovai su odlični lovci i stručnjaci za hortikulturu koji su se dobro izveštili u kultivaciji semena. Mali deo prihoda koji stvaraju dolazi od turizma, čiji se nagoveštaj javlja početkom 1990-tih. Televizijske ekipe koje su posetile ovo pleme snimile su neobične kuće sagrađene na velikim visinama, ali i izjave pripadnika plemena kao deo istrage kanibalizma za potrebe krivične pravde. Dokumentarac kuće BBC „Humana planeta“ emitovan je 2011. godine. Priču o kanibalizmu plemena Korovai svet danas posmatra iz nekoliko uglova.

Neki smatraju da je Korovai klan bio toliko ushićen činjenicom da je svet zainteresovan za njih da su namerno plasirali izmišljene priče o impozantnom broju ljudi koje su pojeli, kao i priče o magiji i veštičarenju koje praktikuju. Navodno, kada neko od članova plemena premine iznenada ili iz nepoznatog razloga, osoba iz njegovog okruženja se optužuje da je khakhua (veštac/veštica) i biva pojedena. Isto se dešava i sa neprijateljskim strancima, kažu Korovai, tvrdeći da ne jedu ljude nego khakhue. Mnogi antropolozi smatraju da je pleme bilo kanibalističko u dalekoj prošlosti, ali da je ovaj običaj vremenom napušten. Iskaze pripadnika plemena Korvali o savremenom kanibalizmu uglavnom pripisuju njihovoj mašti i senzacionalističkim podsticajima medija.

Drugi vide nešto drugačiju sliku. Devedesetih godina je počela eksploatacija izuzetno skupog drveta agar, koje na bliskoistočnom i evropskom tržištu košta oko 1000$ po kilogramu i koristi se u prvenstveno u industriji parfema. Lokalna plemena Papue su posrednicima prodavala istu količinu za samo 4$, ali se ubrzo javio novi problem, prostitucija. Smatra se da je trgovina drvetom agara izazvala epidemiju AIDS-a, što je prouzrokovalo konačnu propast ovog biznisa 1999. godine. Postoji opravdana sumnja da se od tad protiv plemena jugoistočne Indonezije sprovodi organizovana kampanja demonizacije samo da bi se opravdalo njihovo uništenje i otvorio slobodan put trgovini vrednom sirovinom.