Iako deluje kao laboratorijski eksperiment ili GMO proizvod, ovo drvo paradajza je relativno jednostavan hibrid koji raste iz jedne stabljike. Za samo nekoliko meseci, grana se u ogromnu krošnju koja dostiže površinu od 40-50 m2.
Dugo se mislilo da je „oktopod paradajz” samo jedna od atrakcija Walt Disney World Resort-a. Plodovi ubrani sa gigantskog stabla služe se redovno u mnogim restoranima ovog poznatog zabavnog parka. Međutim, Jong Huang, menadžer poljoprivrednog odeljka popularnog Disney World-a na Floridi, sadnicu drveta je doneo iz Kine, gde je njegov uzgoj odavno poznat. Sa njim su eksperimentisali i Rusi, koji su uspeli da proizvedu varijetet većeg ploda, ali su ukupni prinosi koje postižu Kinezi i dalje nešto veći.
Smatra se da originalno potiče sa Novog Zelanda, gde je nazvan tamarilo, i po prirodi je suptropska biljka. Ukrštanjem novozelandske voćke i klasičnog paradajza nastalo je čuveno „oktopod drvo” koje se širi kao tamarilo, ali rađa daleko ukusnije plodove. Uspeva na svim nadmorskim visinama i dosta je otporan. Poželjno je da na mestu uzgoja temperatura ne pada ispod 10°C, ali je otporan i na blaže mrazeve. U slučaju smrzavanja stradaju periferne tanje grane, dok stablo ostaje očuvano i lako se oporavlja ukoliko niske temperature ne traju dugo i ne ponavljaju se često.
Da bi dostiglo svoju impozantnu veličinu, stablu paradajza je potrebno nešto više od godinu dana. Ne rađa prvih 7-8 meseci, ali kada dostigne zrelost možete očekivati više od 14000 komada paradajza po berbi. Trenutni rekord u Ginisovoj knjizi drži jedno od dva drveta, sada izložena na izložbi Epcot, sa koga je tokom jedne sezone ubrano 32000 plodova.
Za razliku od običnog paradajza, njegove stabljike su delimično drvenaste što mu obezbeđuje stabilnost i daje sposobnost da nosi veliku količinu ploda. Ima plitak koren, pa je idealan za kombinovanu sadnju sa biljkama dubokog korena. Ne raste visoko, jer ga obično zbog lakšeg branja kultivišu na visine od 3-5 metara, ali postoje primerci visine i do 8 metara. Listovi imaju blagi miris mošusa, a plod je nešto manji i izduženiji nego kod klasičnog paradajza. Obično je oblika i veličine krupnijeg kokošijeg jajeta, mada postoje varijeteti većeg i loptastog oblika. Takođe, kora mu je nešto tvrđa i obično se ljušti pre upotrebe. Ovakva struktura ploda omogućava dugo čuvanje nakon branja, kada u kontrolisanim uslovima može ostati svež i do 2 meseca. Može biti različite boje, od zlatno žute, narandžaste do crvene i bordo.
Sopček Đura, 14 Jul 2016
Nikada ranije nisam čuo za ovu vrstu paradajza! Kada malo bolje razmislim, osnova i način rasta ove biljke je dosta sličan vinovoj lozi!? Voleo bih da imam jednu sadnicu...
OdgovoriTatjana, 07 Aug 2016
Kako doći do sadnice?
Odgovorifekete valter, 08 Aug 2016
Gde mogu da nabavim jednu sadnicu OKTOPOD drvo Paradajza ?
OdgovoriAsim, 18 Aug 2016
kako se moze nabaviti drvo oktopod paradajza hvala Asim
Odgovorizara, 25 Aug 2016
Veličanstveno i impresivno. Samo da li je ukusan plod?!!!
Odgovorivanja djurkov, 29 Apr 2017
gde ga kupiti
Odgovori