Iako zbog izgleda svojih listova podseća na orgoman sobni fikus, ovo drvo koje raste na ostrvima u Karipskom moru nije nimalo bezazleno. Ako vas put nanese u te predele, zamolite lokalno stanovništvo da vam pokaže kako izgleda, a onda savladajte radoznalost i zaobilazite ga u širokom luku.
Mislite da preterujemo? U četvrtom činu opere Afrikanka Đakoma Majerbera iz XIX veka, gde je radnja smeštena na Selikinom ostvu, sve žene odvode pod Mancinelovo drvo gde padaju otrovane samo od njegovog isparenja. Da li je to samo legenda iz komplikovane priče o ljubavnim nevoljama slavnog Vaska da Game? Nažalost, nije.
Mancinelovo drvo (Hippomane mancinell) otrovno je od korena do najvišeg lista na krošnji. Ime je dobilo od španske reči manazanilla (mala jabuka), ali ga odavno nazivaju manzanilla de la muerte (mala jabuka smrti), kako ga je prvi put opisao Kristofer Kolumbo. Raste do visine od 15 metara i ima velike, debele listove koji privlače svojim sjajem.
Ukoliko ih dodirnete, dobićete izuzetno jaku alergijsku reakciju praćenu velikim vodenim plikovima i bolnim pečenjem. Ispod krošnje se ne smete sakriti u slučaju nevemena, jer će kapi kiše koja pada pokupiti otrov sa listova i doslovno vas spržiti kao kiselinom. I sama isparenja izazivaju zdravstvene tegobe, pa mu se nikako ne treba približavati. Ukoliko se zapali, produkti sagorevanja mogu izazvati teška oštećenja vida i slepilo. Suvišno je napomenuti da plod Mancinelovog drveta nikako ne smete jesti.
Šta je u njemu tako otrovno? Pored poznatih toksina (fizostigmin, forbol, sapogenin ...) ostale komponente su nepoznate. Naučnici ne mogu sa sigurnošću da kažu da li su reakcije između nekoliko identifikovanih toksina razvile maligniju formu opasnu po život, ili se u mlečnom soku koji luči Mancinelovo drvo nalazi neki potpuno nov, nepoznat otrov.
Logično je pitanje zašto se ovo izuzetno opasno rastinje ne uništava, sada kada karipska plemena više ne mažu svoje ratne strele otrovom, za šta je sok iz Mancinelovog drveta dugo korišćen. Ono i danas ima važnu ulogu, a u nekim delovima sveta je i zaštićeno kao ugrožena vrsta.
Pojasevi ovog drveća posađeni na priobalnom tlu podložnom eroziji sprečavaju stvaranje klizišta i masivne odrone. Takođe, u područjima sa čestim udarima jakih vetrova predstavlja moćnu zaštitu. Stabla Mancinelovog drveta koja su u blizini naselja se uvek obeležavaju znacima upozorenja, prvenstveno zbog turista, jer je lokalno stanovništvo dobro upoznato sa zlom ćudi ovog lepog drveta.
