Kitovi perajari žive u svim svetskim okeanima. Prosečno su dugački 20 metara a teški 70 tona. Leta provode u polarnim ili umereno hladnim vodama, a zimi dolaze u umereno tropska ili tropska mora. Obično su u grupama od 5 – 10. Plivaju brže (37 km/h) a rone dublje (do 200 metara) od većine drugih velikih kitova tako da su ljudi mogli da ih ulove samo slučajno. Hrane se isključivo u svojim letnjim boravištima a onda zimi troše svoje zalihe. Mladunčad su im dugačka 6 -7 metara a teška 1800 kilograma. Žive preko 100 godina.

Od 1937.godine, kada su se sredstva za lov na kitove dovoljno razvila, počeo je veliki lov prvo na plavog kita a ubrzo i peraja. Do velikog kitolova, živelo je oko 400.000 severnih i 70.000 južnih perajara. Žestok lov na njih je taj broj sveo na manje od 5.000, tako da se smatra ugroženom vrstom. Konačno, 1985. godine je uvedena zabrana lova na kitove koja važi u celom svetu.

Prema podacima, u oblasti Njujorka živi najmanje 25 vrsta kitova i delfina. Godišnje se u proseku dogodi da se po 2 velika kita nasuču na obali a vrlo retko neki od njih i preživi. Razlozi zbog kojih se ovo dešava mogu biti različiti: starost, bolest ili sudar brodova.

Biolog Mendi Garon za ovog nasukanog kita u uvali njujorškog naselja Kvins kaže da su veoma male šanse da preživi.