Zamislite da se posle svake kiše jezero u centru grada zapeni tako snažno da jastuci od čvrste pene lete po ulicama, a kada kiša stane jedan nesmotren potez napravi od jezera buktinju. Za stanovnike Bangalora ovo je svakodnevnica.
Decenije nekontrolisanog zagađivanja najvećeg jezera u glavnom gradu indijske države Karnatka hemijskim otpadom uslovile su da svaki pljusak izazove formiranje debelog sloja pene nastale od deterdženata sa primesama industrijskih masti i ulja. Zapaljive materije lako postaju buktinja, a Bangalor centar neobično neprijatnog fenomena.
„Mi koji živimo u blizini jezera smo očajni zbog ovoga. Svaki put kada se voda uzburka, podiže se pena i saobraćaj na ulicama postaje rizičan” - izjavio je Visrut koji živi na 30 metara od jezera. „Zbog pene je smanjena vidljivost, i ceo kraj ima neprijatan miris. Automobili i bicikli na ulicama su prekriveni ovim otrovom.”
Nažalost, lokalne vlasti nisu uspele da urade mnogo u sanaciji ovog problema. Zagađenje je sve veće, a kao najznačajniji uzrok stručnjaci za očuvanje životne sredine navode nagli porast populacije, koja je dostigla cifru od skoro 10 miliona stanovnika u gradu. Regulatorne agencije su nemoćne, jer nemaju ni dovoljno ovlašćenja ni dovoljno osoblja, što zagađivači obilato koriste. Po nekim procenama, samo za sanaciju postojećeg stanja je potrebno 156 miliona dolara, što daleko prevazilazi mogućnosti indijske vlade. Aktivista za zaštitu životne sredine, inženjer Nageš Aras tvrdi:
„Ovo što sada radimo je jednako pokušaju da se Titaniku promeni kurs kada je već prekasno. Penu, našu santu leda, predugo nismo primećivali i još uvek se ne bavimo penom nego požarima na njoj. Međutim, vatra je ovde samo vrh ledenog brega.
Grad Bangalor, koji je nekad bio poznat kao „metropola hiljadu jezera”, danas njegovi stanovnici sa gorčinom nazivaju „zemlja hiljadu septičkih jama”. Svakog dana, u jezerima Bangalora završi preko 500 miliona litara neprečišćenog kanalizacionog otpada. Pena koja leti gradom izaziva brojne akutne zdravstvene tegobe poput osipa, glavobolje, nesvestice i stomačnih problema, a o dugoročnim posledicama koja izazivaju isparenja toksične pene i dima niko više ne sme ni da razmišlja.
Sopček Đura, 18 Oct 2015
Često, u razgovoru sa sagovornicima, na temu razvoja privrede u svetu, oni koji ne vole Zapadnu kulturu, navode argument kako Kina i Indija imaju najveću stopu privrednog rasta na planeti! Da, taj podatak je zaista tačan ali kuda to vodi ove dve zemlje? Duboko sam uveren da je ovaj primer očiti dokaz, pre svega, (NE)KULTURE i da će, ako nastave na ovakav način da razvijaju svoju privredu, Indija i Kina ubrzo doći u ćorskok životnog opstanka!? Kako Majke Prirode, tako i opstanka sopstvenih građana!
Odgovori