Planinski venac Huang Shan predstavlja prirodno i kulturno nasleđe, a poznat je po neobičnim granitnim stenama, četinarima koji rastu na kamenom tlu, brojnim termalnim izvorima i jezerima tirkizne boje, starim selima, manastirima podignutim na najstrmijim liticama, vrhovima od kojih se čak 77 nalazi na visini iznad 1000 m.n.v. Najpopularniji vrhovi nose romantične nazive: Lian Hua Feng (Vrh lotosovog cveta), Guang Ming Ding (Vrh sjaja) i Tian Du Feng (Nebeski glavni vrh) i nalaze se na visinama preko 1800 m.
Upisana je u UNESCO-v popis mesta svetske baštine Azije 1990.godine. Na planini je zabeleženo oko 1.500 biljnih i oko 300 životinjskih vrsta od kojih je trinaest pod zaštitom države (makaki majmuni, azijski mrki medved, divlji pas, cibetka, kineski tvor-jazavac, divlja svinja, oblačasti leopard, jelen Sika, crvenorepa i pegava veverica, orijentalna bela roda i još neke).
Ono što mnoge dovede na Huang Shan je svakako „more oblaka”, pojava koja se može videti sa nekog od vrhova samo tokom 51 dana u toku godine. Ovo mesto je velika atrakcija i za zaljubljene parove koji tradicionalno kupuju katanac koji pričvršćuju za lančanu ogradu, a ključ simbolično bacaju u ambis, verujući da je raskid moguć samo ukoliko se nađe ključ, što je skoro nemoguće.
Zbog sličnog imena lako je greškom zameniti Žutu planinu sa planinom Hua Shan u provinciji Shaanxi na kojoj adrenalinski zavisnici pronalaze svoju zabavu. Planina Hua važi za jedno od najopasnijih mesta na svetu za alpinizam. Uprkos obeleženim i osiguranim stazama, nesreće se i dalje dešavaju, uglavnom zbog nepoštovanja procedura i mera opreza. Ceo masiv je nanizan putevima, stazama i stepenicama pružajući nezaboravan doživljaj. Srećom, za one kojima se vrti u glavi i od pomisli na pentranje po klizavim pločama i stenju, postoji žičara.
Kako to sve izgleda možete pogledati na snimku koji sledi, a ono što je redakciju Mediasa zbunilo je: koji posao obavlja čovek koji mirno drema na samoj litici na putu od hiljadu koraka?
Sopček Đura, 03 Jan 2017
Odlično se sećam: pre 45 godina, u VII i VIII razredu osnovne škole, u tadašnjoj zajedničkoj nam Otadžbini SFRJ, socijalno siromašna deca, među kojima sam bio i ja, u organizaciji škole, išli smo u Hrvatsku na more! Mesto: TIJESNO kod Šibenika. Na ulasku u Tisno (tako meštani zovu svoje misto), nas nekoliko dečaka smo skakali sa jednog velikog mosta na glavu u more, praveći se hrabri. Visina je bila 4-5 metara i ispod mosta su mogli da prolaze manji brodovi... Tada sam se prvi put zaljubio u jednu meštanku, po imenu Ljubica! Neko mudar je davno rekao: PRVA LJUBAV ZABORAVA NEMA! Iako tada, za naš uzrast, visina nije bila naivna, skakali smo više puta u toku dana! Srećom, nije bilo nikakvih incidenata. Da li to ide s godinama, sve što sam bivao stariji, velike visine su za mene postale STRAH!? Gledajući ovaj video-zapis, neprestano se pitam i ujedno divim svim onim ljudima koji imaju hrabrost da se upuštaju u ovakvu vrstu avanture!? Inače, slažem se s Vašom redakcijom apropo onog ludo-hrabrog čoveka koji meditira iznad duboke provalije! Zaista bih voleo da od njega čujem motive za takvu vrstu avanture...?
Odgovori