Nalazi se na oko 8 km od svetog grada Meke, a šatori su poput kuća uredno raspoređeni u redove i pokrivaju sav otvoreni prostor doline koja se prostire na 20 km². Preko 100000 klimatizovanih šatora dimenzija 8x8 metara napravljeno je od nezapaljivih polikarbonata, dodatno osiguranih teflonom. Prve verzije skloništa u Mini, napravljene od pamučnih materijala, podignute su tokom 1990-tih do kada su hodočasnici donosili i odnosili svoje šatore. Nakon velikog požara 1997. godine, kada je stradalo skoro 350 ljudi, vlasti Saudijske Arabije su podigle ove moderne šatore koji se koriste tokom svetkovine, samo pet dana godišnje.

Šatori su grupisani u mnogo kampova, opremljenih zajedničkim kuhinjama, kupatilima i ostalom infrastrukturom neophodnom za preživljavanje. Postavljeni su info pultovi, kompleksni sistemi zaštite od požara i moderni evaporativni rashlađivači prostora. Organizaciona struktura kampova je besprekorna. Svi šatori su numerisani, a njihovi korisnici dobijaju bedževe sa identifikacionim brojem što im je od velike pomoći ukoliko se izgube u jednoličnom okruženju.

Svet se danas pita zašto vrata najvećeg privremenog skloništa na svetu, smeštenog blizu Meke i Medine - dva najsvetija mesta u islamu, u imućnoj azijskoj državi, nisu otvorena za njihovu braću koja bežeći od užasa rata masovno stradaju u vodama Mediterana tražeći spas u Evropi.

Po izjavi zvaničnika organizacije Amnesty International, a kako prenosi Washington Post, šest ekonomski najsnažnijih država Golfovskog zaliva: Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kuvajt, Oman i Bahrein izrazile su spremnost da prime - nula izbeglica.

izvor: Paul Joseph Watson