Ostrvo Re (fra. Île-de-Ré), smešteno u Atlantiku nedaleko od zapadne francuske obale, poznato je kao popularna turistička destinacija zbog svojih pitomih plaža, čiste vode i svežeg letnjeg povetarca. Jednako poznata atrakcija je i posebna, retka vrsta magaraca prepoznatljivog izgleda.
Zahvaljujući svojoj snazi i veličini, po kojima znatno odstupaju od svojih bliskih rođaka širom sveta, rasa Poatu magaraca (Baudet du Poitou), nazvana po regionu u Francuskoj iz kojeg potiču, korišćena je u prošlosti kao radne mule u industriji za preradu soli. Prepoznatljiva odlika pored veličine je i neobična dlaka nalik krznu, zvana kadanet, koja podseća na masivan iscepan kaput i čini da poatu magarac izgleda još veći.
Angažovani u radu na poljima i slanim močvarama Primorskog Šatanta ovi magarci su trpeli „teror” komaraca i ostalih insekata koji su se nastanjivali u njihovim raskošnim „dredovima” i ujedima izazivali rane na nogama. Da bi zaštitili svoje dragocene životinje, vlasnici su ih svakodnevno oblačili u posebno skrojene pantalone, napravljene od starih i jeftinih tkanina, obično pižama, posteljnog platna ili pohabanih draperija.
Poatu magarci, ili poatu mule, nekada su bile najtraženija radna grla u svetu zbog svoje veličine, snage i pitome prirode. Do sredine XX veka, region Poatu je izvozio preko 30000 magaraca godišnje, ali je tržište uzgajivača sa dolaskom industrijalizacije počeo da odumire. Populacija je dramatično opala, da bi 1977. godine u celom svetu ostalo samo 44 grla. Zahvaljujući inicijativi za očuvanje ove autohtone vrste, koja je zaživela u poslednjim godinama XX veka, danas u svetu postoji preko 500 primeraka poatu magaraca, a na spasavanju njihove sorte se još uvek radi.
Danas ih više ne možete sresti uposlene u slanim močvarama, već isključivo kao paradne životinje koje svedoče o jednom delu istorije i tradicije ostrva Re. Običaj da iz svojih staja na ulicu izlaze obučeni zadržao se do danas, na radost turista koji uživaju u neobičnom prizoru i fotografisanju sa „magarcima u pižamama”.
