Svi rasipnici na svetu sada mogu da odahnu. Kada im sledeći put spočitaju da „novac ne raste na drveću“, oni mogu da tvrde suprotno i to sa jakim argumentima!
Niko ne zna kada je širom Engleske, a naročito na severu ove zemlje, nastao običaj zakucavanja kovanog novca u koru drveta. Neki veruju da je zaživeo kao imitacija ubacivanja novčića u čuvene fontane širom sveta, sa željom da se posetilac još koji put u životu vrati na to mesto, ili kao moderna verzija drevnog običaja darivanja drveća da bi se odobrovoljili božanski duhovi koji u njemu žive. Kako se novčići stavljaju isključivo u oborena, mrtva stabla ili polomljene velike grane, moguće je da je običaj nastao kao želja da se svemu što umire u prirodi vrati stari sjaj i udahne snaga.
Drugi veruju da su tradiciju ustanovili mladi parovi, koji su zakucavali novčiće u stabla sa željom da zauvek sačuvaju svoju ljubav i imaju onoliko dece koliko su novčića ostavili u kori drveta.
Treći objašnjenje ovog fenomena vide u regionu iz kojeg je potekao. Stanovnici Jorkšira, severnog dela Engleske gde je broj ovih stabala najveći, poznati su kao veoma štedljivi ljudi i veliki ljubitelji novca. Legenda kaže da su počeli da okivaju stabla novčićima da bi uvećali svoje imanje, ali treba dozvoliti i duhovitiju verziju ove legende, koja tvrdi da za Jorkširca nema lepšeg prizora od drveta okićenog paricama, pa se stoga običaj održao kao svojevrstan praznik za oči stanovnika ovog regiona.
Oko drveta okićenog novcem se obično nalazi veliki broj pogodnih komada kamena koji služi da se novčić zakuca u stablo, a potom malo iskrivi, verovatno da bi se onemogućila „berba para“ sa ovih stabala. Ostalo odradi priroda, nanoseći patinu vremena na novčiće koji zakovani u stabla postaju pravi mali spomenik. Da li veliča večnu ljubav, snagu prirode ili prosto srebroljublje, prosudite sami.
