Pierre Jaquet-Droz (1721–1790) je bio briljantan matematičar čija je specijalnost bila primenjena mehanika i izrada časovnika i mehaničkih ptica. Smatra se najtalentovanijim dizajnerom automata u istoriji.
Opsednut najsitnijim detaljima i njihovom formom i funkcijom, u dugom periodu svog stvaralaštva zajedno sa svojim sinom Henri-Louisom i Jean-Frédéric Leschotom je izrađivao satove koji su prava remek dela časovničarskog zanata, a ono čime je osvojio svet i što se smatra začetkom današnje robotike, su njegove lutke - androidi koje su nastale u cilju bolje prodaje osnovnih proizvoda.
Ove čudesne lutke, nastale pre 240 godina, bile su inspiracija za stvaranje robota u filmu Hugo.
Muzičar je devojka - orguljaš koja pokreće glavu, oči, diše (vidi se kako pomera grudni koš) i svira pritiskom prstiju na dirke orgulja. Takođe pravi pokrete torzom kao pravi pijanista. Ovaj mehanizam se sastoji od 2500 delova.
Crtač je lutka - dečak koji može da nacrta četiri različita crteža: portret kralja Luja XV, portrete kraljevskog para Luja XVI i Marije Antoanete, psa i crtež Kupidona u kočijama u koje je upregnut leptir. Crtač radi pomoću sistema kamera. Može da pomeri stolicu, podigne ruku i duva u vrh olovke da ukloni prašinu. Ovaj mehanizam se sastoji od 2000 delova.
Pisac je najsloženiji od ova tri automata i sastoji se od 6000 delova. Koristi sličan sistem kao i Crtač i u stanju je da napiše tekst dužine do 40 slova, čiji se zapis nalazi na točku unutar lutke. Pisac koristi guščije pero i sinhronizovanim pokretima glave i očiju prati pero dok piše i umače ga u mastionicu.
Lutke su savršeno očuvane i nalaze se u Muzeju umetnosti i istorije u Neuchâtelu u Švajcarskoj i dan danas oduševljavaju posetioce kao i pre gotovo 250 godina kraljeve i careve Evrope, Indije, Kine i Japana.
