Životna priča koja se krije iza ovog nakita zauvek će ostati tajna, odneta u smrt zajedno sa preko milion Jevreja koji su stradali u Aušvicu. Ono što je ostalo na dnu plehane šolje je više od nakita - memoari beznađa, straha i tračka nade.

„Vidimo strah ove osobe, jer je sakrila nakit”, rekao je Pavel Savicki, portparol muzeja Auschwitz-Birkenau. „Na neki način, vidimo i da se nadala da će preživeti.”

Analize su pokazale da je nakit izrađen u Poljskoj, u periodu od 1921. do 1931. godine. Napravljen je od zlata, srebra i bakra. Sačuvan je u lažnom dnu šolje, umotan u parče tkanine. Plehana šolja u kojoj je nađen je jedna od 12,000 posuda izloženih u muzeju. Na njima su urezane slike, radovi logoraša koji su urezujući slike dece, životinja i cveća obeležavali svoje jedino vlasništvo u kampu smrti.

„Nemci su obično lagali deportovane Jevreje da ih preseljavaju ili vode na prinudni rad, i naglašavali da sa sobom smeju da ponesu malo prtljaga. Na taj način su im davali lažnu nadu da će preživeti, što ih je navodilo da sa sobom ponesu ono malo dragocenosti što im je preostalo. To je pljačku pre pogubljena činilo lakšom. Način na koji su logoraši među stvarima skrivali svoje dragocenosti znači da su prozreli nameru pljačke, ali i još uvek sačuvali nadu da neće završiti u gasnim komorama” - objasnio je poreklo brojnih dragocenosti, koje su u posleratnim godinama nađene skrivene u raznim predmetima, direktor muzeja Pjotr Civinski.

Trupe Crvene armije su oslobodile Aušvic u januaru 1945. godine. Zatekle su 7,000 logoraša, od kojih su mnogi bili na samrti. Dve ipo godine kasnije otvoren je muzej Auschwitz-Birkenau. Samo prošle godine ga je posetilo 1,7 miliona ljudi.

Izvor: The Guardian