U znak poštovanja prema žrtvama palim za napredak čovečanstva, u predgrađu Novosibirska zvanom Akademgorodok, na počasnom mestu u parku Instituta za citologiju i genetiku, istraživačkog centra Ruske akademije nauka podignut je spomenik. Moćni miš „antropomorfne sorte”, sa naočarima, ogrnut mantilom, sa naučnim mirom studiozno plete dvostruku DNK spiralu. Ovaj glodar mudrog izgleda simbolizuje postepeni napredak u genetskim istraživanjima i podseća na ogroman doprinos njegove vrste u boljem razumevanju bioloških i fizioloških mehanizama, neophodnom za razvoj novih lekova i njihovu primenu.

Zašto se baš miševi najčešće koriste za naučna testiranja? Jeftini su, brzo se razmnožavaju i lako čuvaju, a što je najvažnije vrlo su pogodni za genetska istraživanja jer su nam slični, odnosno imaju 99 procenata istih gena kao i ljudi i oboljevaju od istih bolesti. Određeni geni kod glodara mogu da se po potrebi lako uključe ili isključe, a rezultati su brzo vidljivi.

U laboratorijama širom sveta se na miševima vrše eksperimenti od kojih se običnom čoveku diže kosa na glavi, pa tako postoje miševi koji trče maraton bez ikakvog zamora u mišićima, džinovski miševi koji ne proizvode hormon odgovoran za osećaj sitosti, miševi koji svetle u mraku ili ponosno na svojim leđima nose ljudsko uvo uzgojeno ugradnjom ljudskih matičnih ćelija.

Ako uz nemerljiv doprinos nauci u obzir uzmemo i koliko je mišijih života protraćeno u neuspelim eksperimenitima, bez ikakve sumnje celokupan mišiji rod zaslužuje spomenik!

Skulptura je otkrivena 1. jula 2013. godine na 120. godišnjicu postojanja grada, i rad je Andreja Harkijeviča iz Novosibirska.