Kada je video prostor koji je trebalo da uredi, jedina uteha mu je, kako je u šali izjavio, bila pomisao „dobro je, ovo ne može izgledati lošije nego što sad izgleda, ne mogu da zabrljam”.

Seggerman je stavljen pred težak zadatak. Klijent je želeo što veći komfor, bez osećaja skučenosti, i shodno svom zanimanju, prostor za biblioteku i radni kutak. Garderoberi su diskretno smešteni u prolaz između kuhinje i sobe, a veliki ugradni frižider je pokriven maskom od drveta iste boje kao i ostatak nameštaja.

Spavaći deo, sa dve špilje u plakaru, je napravljen iznad kuhinje i kupatila, a do njega se ne dolazi, kako bi se očekivalo, nestabilnim merdevinama, nego pravim, minijaturnim ali stabilnim, drvenim stepenicama. Jedna od špilja napravljenih na galeriji je biblioteka sa knjigama i udobnom jastuk- foteljom.

Stepenice oduzimaju minimalan prostor kuhinji, čiji radni pult ima i funkciju trpezarije, a brojni elementi obezbeđuju dobar skladišni prostor. Iza kuhinje je komforno kupatilo. Kako je sam rekao, želeo je da stan izgleda kao „uredna kutija za nakit”, u čemu je bez sumnje uspeo.

U drugoj špilji u spavaćem delu, koja je kada se ne koristi zatvorena kao plakar, nalazi se mašina za veš, za njujorške pojmove komfor koji mnogi veći stanovi nemaju. Noćni stočić pored udobnog kreveta ima funkciju još jednog radnog stola koji je, imajući u vidu zanimanje klijenta, vrlo koristan.

Iza kuhinje se nalazi kupatilo, gde Seggerman nije želeo da pravi ustupke na račun uređaja za pranje odeće, već je kompletan prostor iskoristio za pravu kadu i veliki lavabo. Po svaku cenu je želeo da izbegne jeftin izgled, pa je stoga za podove koristio najbolje drvo belog hrasta koje dominira prostorom. Nameštaj i grede su od crvene i bele breze, a skoro sva rasveta je smeštena iza panela od papirusa, što daje osećaj topline. Kombinacijom različitih vrsta drveta srodnih boja uspeo je da razbije monotoniju, ali i da izbegne preteranu koloritnost koja bi učinila da prostor izgleda pretrpano.

izvor: Tim Seggerman