Mentalitet bogatih je često tema razgovora, pa čak i iscrpnih socioloških istraživanja. Iako je lako poverovati da su imućni ljudi sebični i da im bogatstvo uglavnom služi samo da bi izazivali zavist komšija, to nije uvek ispravno. Mnogi od njih stoje čvrsto na zemlji i ne dozvoljavaju da ih novac udalji od onih sa kojima su odrasli.

Xiong Shuihua je odrastao u sirotinjskom selu nedaleko od grada Xinyu na jugu Kine, gde su blatnjavi putevi i udžerice najbolje opisivali standard života. Nakon što je posetio rodno mesto posle mnogo godina, slika bede mu je osvežila sećanje na teško i siromašno detinjstvo.

Ubrzo su u selo stigli buldožeri koji su poravnali teren i pripremili ga za izgradnju. U početku je vladalo mišljenje da Shuihua gradi luksuzni kompleks kuća za prodaju, sve dok prvi seljani nisu useljeni u svoje nove domove.

Celo nekadašnje selo je potom porušeno, a skromne Shuihuaove komšije su prvi put u životu osetile blagodeti luksuza u kućama građenim po svetskim standardima. Za svoje bliske prijatelje iz detinjstva, i porodice koje su u teškim vremenima pomagale njegovoj porodici, sagradio je 18 luksuznih vila. Sve ulice su asfaltirane. Znajući da starijim ljudima sa niskim prihodima i socijalno ugroženim porodicama sam krov nad glavom neće značiti mnogo, obezbedio je javnu kuhinju sa celodnevnim besplatnim obrocima. Projekat je koštao preko 6 miliona dolara.

Danas star 54 godine, sa multimilionskim kapitalom stečenim u poslovima obrade čelika i građevini, Shuihua živi povučenim porodičnim životom i ne eksponira se u javnosti. Snimci onoga što je uradio za svoje seljane su malobrojni i teško dostupni, pa nigde nećete naći fotografije „pre i posle”, karakteristične za ciljane marketinške kampanje. Na pitanje novinara zašto se odlučio za ovaj neobičan projekat, jednostavno je rekao:

„Zaradio sam više novca nego što mi treba i nisam želeo da zaboravim svoje korene. Oduvek sam plaćao svoje dugove, pa sam želeo da se odužim ljudima koji su nekada pomagali mojoj porodici.”