U kulturi tibetanskog budizma, mandale uz mnogo pažnje i predanog višenedeljnog rada stvaraju grupe monaha, a sama veština je poznata kao dul-tson-kyil-khor. U davna vremena, slike su pravljene od sitno mlevenog kamena kombinovanog sa poludragim kamenjem.

Stvaranje peščane mandale počinje ceremonijom otvaranja koju prati muzika flaute, bubnjeva i cimbala. Na ravnoj podlozi se uz pomoć lenjira i kompasa kredom iscrtava osnova, a zatim počinje mukotrpan i fascinantan ples miliona zrnaca obojenog peska.

Granule peska se postavljaju na mandala platformu pomoću metalnog levka, poznatog kao čakpur, koji se promenljivim intenzitetom struže malom metalnom šipkom, kao žice na gudalu. Vibracije koje šipka stvara omogućavaju precizno doziranje peska koji izlazi iz levka.

Tradicionalno, mandalu slikaju četiri monaha, gde je svaki zadužen za svoju četvrtinu. Sa neverovatnim strpljenjem, oni polažu pesak od centra ka periferiji mandale. Pesak se ničim ne fiksira za podlogu što dodatno otežava ovu zahtevnu veštinu.

Uprkos dugotrajnoj izradi, život peščane mandale je kratak. Ubrzo nakon što je završe, monasi je namerno uništavaju i tako šalju poruku da ništa na svetu ne traje zauvek. Brišući sve tragove umetničkog dela koje su stvarali, poručuju da njihov rad nije bio uzaludan iako je prolazan, i da se u samom trudu uživa koliko i u rezultatima rada. Pesak se stavlja u teglu, pakuje u svilu i transportuje do prve reke gde ga vraćaju u prirodu.

Interesovanje za ovu drevnu umetnost naglo je poraslo nakon što je proces stvaranja peščane mandale prikazan u veoma popularnoj seriji Kuća od karata (House of Cards), kao simbol nagoveštaja sreće koja neće trajati u braku Frenka i Kler, beskrupuloznih pretendenata na predsedničko mesto u Beloj kući.