Noć Velesa

31 Oct 2020
Autor tony*
209 pregleda

U tradiciji starih Slovena, noć od 31. oktobra do 1. novembra zvala se Velesova noć, kada je Belobog konačno predao Černobogu vlast.

Noć Velesa

Velesova noć je noć velike snage, kada su granice između svetova najtanje, kada duhovi naših predaka i potomaka postaju jedno. Pre svega, to je porodični praznik. Verovalo se da su se tokom Velesove noći duhovi predaka vratili svojim potomcima da im donesu zadatke i blagoslove ceo rod. Pre nego što se smrači zapali se vatra kroz koju se skače, a hodanje kroz plamene jezike vatre (svetleće emblere) je ceremonija pročišćavanja i oslobođenja od zlih sila. Zbog toga je proslava Velesove noći bila od velikog značaja za Slovene.

Ovaj praznik je bio izvor čistih misli i osećanja. Pomogao je da se održi veza sa svojim korenima. Prema legendama, ovo je noć duša predaka koji su poslednji put bili u prilici da posete svoje potomke koji žive u Javi, a zatim idu u Iririju do sledećeg proleća.

Velesova noć je magična noć puna proba i inicijacija. Tokom ove noći najlakše je dopreti do svoje podsvesti i steći snagu, prevazići svoj strah. To je vreme čišćenja, razumevanja, prelaska na novi nivo. Tokom ove noći, tanjir gostoprimstva za duše mrtvih postavlja se napolju. Na prozor se stavlja sveća, koja kao svetionik pokazuje put dušama, koje su spremne da nam priteknu u pomoć. Na "oltar" praznika stavljaju se jabuke, bundeve, jesenje cveće. Pominju se voljeni, prijatelji i članove porodice koji su otišli, ali bez žaljenja.

Pre praznika kuća se čisti, u kupaonicu se postavlja kofa čiste vode za pretke. Poslužuje se svečana večera na sto. Otac, glava porodice, drži reč kojom poziva svoje pretke za sto. Sva vrata na kući se otvaraju kako bi duhovi predaka mogli da uđu i za njih se posle večere ostavlja nešto hrane na tanjiru.

Tokom večere pričaju se priče o precima, njihovim životima, njihovim osobinama, crtama lica. Sećamo se njihovih reči, mudrih saveta i dobrih dela. Počinje se pričom o najstarijem poznatom pretku, a završava sećanjima na pretke nedavno preminulih.

Na kraju večere glava porodice ispraća Dedove rečima: "Zbogom dedovi, idite i ponesite sa sobom bedu, bolest... i čekajte nas dugo."

Preci koji su živeli pre nas utkali su u sadašnjost svoje živote i ostavili svoje plodove svetu. Pomogli su da se on oblikuje, ovakav u kakvom sada živimo. Tokom ovog praznika potrudite se da uživate u svakom mirisu, ukusu i osećaju kako biste mogli da osetite da ste živi.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru