U pribojskom selu Krnjača, u srcu stenovite planine Ožalj i kanjona reke Sućeske nalazi se neobična i malo poznata ledena pećina. Nekada masovno eksploatisan prirodni ledomat danas čuva legende o hajducima i nekadašnjim trgovcima ledom na tromeđi današnje Srbije, Crne Gore i Republike Srpske. Pećina je poznata kao Lednica, ili Krnjača po selu u kom se nalazi.
Pronađena je slučajno, početkom XIX veka, kada je ćudljivom Bajramović-agi nestao konj. Nakon pretnje da će pobiti sve u selu ukoliko ga ne pronađu, preplašeni seljani su se uputili u potragu. Tragajući za izgubljenim konjem našli su se pred vertikalnim ulazom u pećinu, duboku 60 metara, u koju se još niko nije usudio da uđe dalje od oboda. Znajući da ih ništa neće izbaviti od aginog gneva ako se vrate neobavljenog posla jedan od seljana, član plemena Komarica, odlučuje da se spusti u unutrašnjost pećine pomoću oborenog stabla. Pronašao je konja, koji je stradao prilikom pada u pećinu, i njegovu glavu odneo agi kao dokaz da konj nije ukraden, već je tokom bega nesrećno završio u ambisu.
Hrabri Komarica je pored aginog konja pronašao još nešto. U sred leta, unutrašnjost pećine je bila ispunjena naslagama teškog, kvalitetnog leda. Legenda kaže da je bio tako gust da se nije topio ni za sedam dana koliko je trgovcima trebalo da stignu do Dubrovnika. Eksploatacija leda iz pećine Krnjača je bila težak i opasan posao kojim su se bavili turski kmetovi i kirjadžije. I danas se u njoj nalaze očuvana stabla drveća pomoću kojih su se radnici spuštali do ledenica, gde bi sekirom odvajali komade teške i do 70 kg. Izvlačili su ih čekrcima, tovarili na konjsku zapregu i vozili do kafedžija ili po vašarima gde su služile za čuvanje hrane, pića i pravljenje sladoleda.
Alpinisti koji su nedavno istraživali pećinu kažu da ne mogu ni da zamisle tadašnji spust u unutrašnjost dubokog, potpuno zaleđenog vertikalnog kratera, što je i danas uz svu modernu opremu visoko rizičan poduhvat. Još više zbunjuje lokalna legenda da su se u pećini krili hajduci, a da je ledena Krnjača spasila život čuvenog hajduka Ninka Kalajdžića, koji je kroz nju umakao Turcima i izašao ispod sela Milićević udaljenog oko 800 metara.
Posao eksploatacije leda je zamro sa dolaskom struje i rashladnih uređaja. Pećina je još uvek prirodni ledomat. Kroz donji levkasti otvor konstantno struji hladan vazduh i istiskuje topao kroz gornji ulaz. Akumulacija hladnog vazduha u okruženju bogatom vlagom od brojnih podzemnih jezera i reka ponornica stvara stubove čvrstog leda visoke i do 6 metara.
Ledena Krnjača nije, niti će ikada postati lako dostupna turistička atrakcija. Alpinisti upozoravaju da je svaki spust bez stručnog vođstva i opreme avantura opasna po život. I pored toga, visoravan planine Ožalj na kojoj je smešteno selo Krnjača pleni lepotom prirode, gostoljubljem domaćina i bogatom tradicijom, koja se kroz priče vedrih gorštaka prenosi sa kolena na koleno.
