Venecija je jedinstven grad na svetu, smešten na 118 malih ostrva. U ovom čudesnom gradu na vodi, bez ulica, niko ne može ostati ravnodušan. Grad nudi prelepu arhitekturu ispresecanu mnogobrojnim uskim kanalima. Elegantne gondole mame turiste ali one nisu ni malo jeftine. Za 45 minuta vožnje (priznajem sa veoma zgodnim gondolijerom) treba izdvojiti od 100-120 €. Pogađanje i spuštanje cene ne prolazi, jedino što možete izvući je popust od 30€ uz račun iz određenog restorana. Inače, legenda kaže: Zaljubljeni par koji se poljubi baš u trenutku kada gondola prolazi ispod "Mosta uzdisaja" ostaće zauvek zajedno. Ako je tako, vredi platiti.

Pod obaveznim obilaskom spada i Duždeva palata, Trg i crkva Svetog Marka, zvonik, satna kula, crkva Santa Maria Della Salute koju je u svojoj pesmi opevao naš čuveni pesnik Laza Kostić.

Na trgu Svetog Marka kažu da ima oko 200 000 golubova. Prelepi, mirni, ne plaše se turista. Ali, od skoro je Italija zakonom zabranila njihovo hranjenje i kazna u Veneciji za taj prekršaj iznosi 500€.

Nakon dobrog razgledanja, fotografisanja i uživanja vreme je da popijete njihovu čuvenu kafu. Uvek savršenog izgleda (pena je obično u obliku srca) i savršenog ukusa prosto da ne žalite što ste je platili oko 10€.

Popiti kafu, odmoriti i kartu Venecije u ruke. Nikako bez nje jer su ulice jako slične i možete lako da se izgubite. Ja sam ranije čula a onda i doživela da pravu Veneciju možete da osetite tek kad se izgubite. U centru zbivanja je gužva, turisti, prodavci. Hodate desnom stranom jer se levom užurbano kreću građani koji pokušavaju da žive normalnim životima. Zalutati... prava stvar! Tek po koji prolaznik, turista nema. Čuje se pesma ptica, voda žubori, oseća se miris domaće italijanske kuhinje. Može se naći i po koji golub na oknu prozora. Od te lepote staje dah... Zaboravljaš na sat i bol u nogama. To je tako obična a tako posebna Venecija.

Ipak, dođe vreme povratka. Tada samo bez panike prihvatite taj put. Na karti će to zasigurno izgledati dalje nego što stvarno jeste.

Kada se umorite od razgledanja i fotografisanja svakog ćoška svakako ćete ogladneti. Moj predlog je da jedete nešto "s nogu" jer ta ista hrana će u restoranu koštati mnogo skuplje. Za taj novac bolje kupite neku prelepu masku ili komad Muranskog stakla.

Ako idete sa organizovanom grupom ostaće taman toliko vremena da sednete na klupicu okrenutu ka moru i da se prepustite osećanjima... Puni utisaka idete dalje, brodić odlazi, udaljava se a Kraljica Jadrana kao da biva čarobnija i lepša.