Tiski cvet

25 Jul 2012
Autor Voxxx
1830 pregleda

"Ti kukci koji izleću iz blata, koji drhture na nama, oluja tih živih latica - njihov treptaj je ono, osnova, ritam koji me je odredio. Plivati u cvetanju, to je moja poezija"

Oto Tolnai, pesnik iz Kanjiže

Takva mu je sudbina. Da se rodi, zablista i umre u istom danu. Da živi svoj leptirasti život sa samo jednim ciljem - da produži vrstu. Tiski cvet (Palingenia longicauda) je insekt koji spada u vodene cvetove (Ephemeroptera). Dugačak je 8-12 centimetara, a razmak krila dostiže 6-7 centimetara. Ova vrsta je poznata kao najveća vrsta vodenih cvetova u Evropi.

Tiski cvet

Reka skriva svoju tajnu do kasnih popodnevnih sati. A onda se na površini vode pojavljuje nepregledna povorka larvi koje su u muljevitom dnu provele 3 godine. Za samo nekoliko minuta iz ružnih larvi nastaju predivni leptiri. Prvo će se izleći mužjaci od kojih će polovina biti žrtvovana kao hrana ribama, pticama i žabama. Druga polovina polno zrelih mužjaka će sačekati ženke i onda će započeti ljubavni ritual, čaroliju od koje posmatraču zastaje dah. Milioni insekata će se uskovitlati iznad površine reke gde će započeti parenje posle kojeg mužjaci brzo umiru. Ženke će poživeti tek toliko koliko im je potrebno da polože 6000-7000 jajašaca na površinu vode. A zatim, sa smirajem sunca, umiru i one. Njihova mrtva tela prekriće površinu reke.

Jajašca brzo potonu na dno i iz njih se posle 45 dana izlegu larve koje se ukopavaju u tunele, formirajući guste kolonije u mulju i do 3600 jedinki po kvadratnom metru. Ciklus se ponavlja. U mračnom i masnom koritu reke će provesti 3 godine, dok ne budu zrele da u svadbenom letu produže vrstu. Nekoliko godina pripreme za samo nekoliko sati leta iznad Tise.

Tiski cvet je prastara grupa insekata i bila je rasprostranjena u više reka Evrope, ali se nigde nije u takvim razmerama rojila kao na Tisi. U prvoj trećini prošlog veka izumrla je u rekama zapadne i skoro isčezla u srednjoj Evropi. Danas se može pronaći još samo u potisju i to u velikim rojevima jedino u njenom srednjem toku i u Kini na Velikoj žutoj reci.

Starosedeoci pamte da je rojenje ovih insekata nekada bilo tako intenzivno da se nije videla druga obala reke. Tisa nije cvetala 2000. godine kada je došlo do ekološke katastrofe izlivanja cijanida u reku Samoš u Rumuniji. Zagađenje se proširilo na reku Tisu i uništilo gotovo sav živi svet u njoj.

Tiski cvet je živi fosil, predstavlja reliktnu vrstu koja je naseljavala Zemlju još u tercijeru i zakonom je strogo zaštićena vrsta.

Od našeg dopisnika Nataše

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

5 komentara

 
V.B., 25 Jul 2012

Predivan citat, uvodna recenica, dinamika, emocije,sama tematika, odabir videa....vise nego izvrstan clanak! Iskreno se nadam da ces nastaviti pisati pod stalnim a ne povremenim statusom. Da ima zvjezdica, okacila bih ti svih 5 u sekundi, bez dvoumljenja.

Odgovori
 
SpaZz, 25 Jul 2012

Odličan članak...obožavam sve vezano za floru i faunu pa bi bilo interesantno pročitat više članaka na tu temu :)

Odgovori
 
Zaratustra, 25 Jul 2012

Priroda je čudo! Hvala što si nas podsetila. Odličan tekst i sjajan video.

Odgovori
 
AFRODITA 10.02., 26 Jul 2012

Tiski cvet je stvarno čudo prirode..prisustvovala sam to iskustvu...prekrasnoooo....

Odgovori
 
Kalina, 26 Jul 2012

Odlican tekst i profesionalno izradjen video, svaka cast

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru