U borbi za opstanak, da bi svoj život učinili bezbednim i zaštitili se od predatora, kesičasti moljci su otišli korak dalje. Pored svilenog veziva koje sami proizvode, ove male omražene štetočine svoje larve dodatno ojačavaju komadićima sasušenog voća i bobica, grančicama, lišćem i ostalim biljnim materijalom. Pored stabilnosti „objekta” ove primese obezbeđuju odličnu kamuflažu, jer se izgledom uklapaju u okolinu. Strukture koje prave najčešće imaju oblik kese, ali postoje varijacije od oblika malenih kovčega, do onih koje podsećaju na naslagane gomile drva.

Svoje larve grade na stenama, drveću ili lišću, ali nisu statični. Pomeraju se u potraži za hranom, i svoje kuće nose sa sobom. Kreću se nalik kornjačama, tako što promole glavu kroz mali otvor na vrhu i vrše pritisak na telo omotača. Pored gornjeg, kapsule imaju i manji donji otvor. Gornji služi za kretanje i ishranu, a donji za izbacivanje otpada i izlazak odraslih jedinki. Čini se, prilično uređena kuća.

Kako moljac raste, on proširuje svoju kuću tako što odlomi grančicu, izlomi je na najsitnije delove i doda na vrh kapsule koja vremenom postaje neverovatno čvrsta. Njihova veličina varira od 1-15 cm, a najsloženiji oblici gradnje su zapaženi kod tropskih moljaca koji su specijalizovani za raznovrsne veličine i forme. Materija kojom lepe svoje larve za podlogu je takođe izuzetno jaka, i u odnosu na veličinu kapsule potrebna je nesrazmerno velika sila da bi se otkinula.

Kesičasti moljci veći deo svog života provode unutar svoje kapsule. Ženke nastavljaju da žive u njima, dok ih muški primerci napuštaju nakon stadijuma lutke u potrazi za novim partnerkama. Nakon parenja one polažu jaja u svoje postojeće kapsule, a čim larve popucaju potomci odlaze i grade sopstvene „brvnare”.