Dominantan položaj čoveka koji se u potrazi za hranom odavno popeo na sam vrh lanca vlasti u prirodi, doneo mu je lažan osećaj sigurnosti. Bil Gejts je nedavno na svom blogu grafički prikazao koja su najubojitija bića na planeti.
Upozoravajući na činjenicu da postoje mesta gde i dalje suvereno vladaju životinje, infografika koju je postavio Gejts, na prvom mestu u tom kraljevstvu smrtonosnih bića prirode postavlja komarca, od koga godišnje strada 725.000 ljudi.
Ženka komarca ujedom prenosi razne vrste virusa i bolesti. Dok svojim usnim aparatom probija kožu uzimajući malo krvi, ona istovremeno u krv žrtve ubrizgava pljuvačku uz pomoć koje lakše izvuče krv. Komarac živi na celom kontinentu, ali su po čovečanstvo opasne samo one vrste koje žive u Africi, Aziji i nekim delovima Severne i Južne Amerike. Gejtsova dobrotvorna fondacija aktivno radi na iskorenjivanju malarije na ovim prostorima.
Druga najopasnija vrsta na našoj planeti prema Gejtsu je ljudsko biće, zbog čijeg delovanja godišnje strada 475.000 ljudi.
Na trećoj poziciji ove skale se nalazi zmija, koja svojim otrovom ili stiskom usmrti 50.000 ljudi godišnje. Od ukupno 2000 vrsta zmija na Zemlji, 450 je otrovno, a od njih samo 250 vrsta ima otrov dovoljno jak da ubije čoveka. Prilikom ugriza ili štrkcanjem otrova, koji može da dosegne i do 2 metra, neke zmije iz svoje otrovne žlezde izluče takvu količinu otrova koja čoveka može da ubije u roku od pola sata.
Na četvrtom mestu se nalazi pas koji godišnje ubije 25.000 ljudi, uglavnom tako što im prenese besnilo. Kao podvrsta sivog vuka, za koga se veruje da je njegov direktan predak, pas je postao najdraži kućni ljubimac ljudi. Danas postoji oko 40 miliona pasa i oko 800 rasa, a uprkos ovoj ubilačkoj sklonosti njegovu popularnost kod ljudi nadmašuje jedino mačka.
Iako u šali često kada nam se spava kažemo, “ujela me ce-cemuva”, nismo svesni da upravo ona zauzima peto mesto na ovoj listi najubitačnijih životinja na planeti. Svojim ujedom, ovaj insekt svake godine zauvek uspava 10.000 ljudi kao prenosilac afričke bolesti spavanja.
Tokom boravka u planini mnogi se plaše vuka, dok se na moru mnogi kupači ne udaljavaju od obale iz straha od ajkule, čime nevoljno priznaju kraljevstvu prirode strah koji dolazi usled saznanja da ipak postoji mogućnost da čovek postane lak plen tih divljih bića. Zanimljivo je da mnoge ankete pokazuju da najveći strah postoji od ove dve životinje, a da one godišnje usmrte svega desetak ljudi na celoj planeti.
Možda bi u tom strahu trebalo, kada planinarimo ili skijamo po našim planinama, da se setimo Bašte sljezove boje Branka Ćopića, u kojoj učenik kaže upiteljici koja je iz grada došla da predaje deci u planini:
" Vuk je kod nas domaća životinja".
