Građevine kesičastih moljaca, mala čuda prirode

06 Feb 2016
1775 pregleda

Kesičasti moljci (Psychidae) iz porodice Lepidoptera leptira za botaničare su štetočine, ali za arhitekte su majstori zanata. Od momenta kada nastane, gusenica kesičastog moljca počinje da se obavija slojevima svilenih niti, gradeći sebi dom u kome će živeti do pune zrelosti. Te „kuće” su sve, samo ne obične.

Građevine kesičastih moljaca, mala čuda prirode

U borbi za opstanak, da bi svoj život učinili bezbednim i zaštitili se od predatora, kesičasti moljci su otišli korak dalje. Pored svilenog veziva koje sami proizvode, ove male omražene štetočine svoje larve dodatno ojačavaju komadićima sasušenog voća i bobica, grančicama, lišćem i ostalim biljnim materijalom. Pored stabilnosti „objekta” ove primese obezbeđuju odličnu kamuflažu, jer se izgledom uklapaju u okolinu. Strukture koje prave najčešće imaju oblik kese, ali postoje varijacije od oblika malenih kovčega, do onih koje podsećaju na naslagane gomile drva.

Svoje larve grade na stenama, drveću ili lišću, ali nisu statični. Pomeraju se u potraži za hranom, i svoje kuće nose sa sobom. Kreću se nalik kornjačama, tako što promole glavu kroz mali otvor na vrhu i vrše pritisak na telo omotača. Pored gornjeg, kapsule imaju i manji donji otvor. Gornji služi za kretanje i ishranu, a donji za izbacivanje otpada i izlazak odraslih jedinki. Čini se, prilično uređena kuća.

Kako moljac raste, on proširuje svoju kuću tako što odlomi grančicu, izlomi je na najsitnije delove i doda na vrh kapsule koja vremenom postaje neverovatno čvrsta. Njihova veličina varira od 1-15 cm, a najsloženiji oblici gradnje su zapaženi kod tropskih moljaca koji su specijalizovani za raznovrsne veličine i forme. Materija kojom lepe svoje larve za podlogu je takođe izuzetno jaka, i u odnosu na veličinu kapsule potrebna je nesrazmerno velika sila da bi se otkinula.

Kesičasti moljci veći deo svog života provode unutar svoje kapsule. Ženke nastavljaju da žive u njima, dok ih muški primerci napuštaju nakon stadijuma lutke u potrazi za novim partnerkama. Nakon parenja one polažu jaja u svoje postojeće kapsule, a čim larve popucaju potomci odlaze i grade sopstvene „brvnare”.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

1 komentara

 
Sopček Đura, 07 Feb 2016

Majka Priroda nikada neće prestati da nas očarava svojim lepotama, skladom i nebrojenim životnim pričama njenih žitelja!? Za razliku od biljaka, insekata, riba, ptica i životinja, mi, predstavnici najsavršenijeg oblika života, radimo ono što je, u velikom broju slučajeva, protivno zakonima Prirode i tako ugrožavamo našu malu planetu! Preostaje nam da se nadamo da će buduća pokolenja imati pozitivniji odnos i obezbediti sebi život koji će biti u znatnoj meri plemenitiji prema Prirodi koja nas okružuje, hrani i čini život jedinstvenim i neponovljivim...

Odgovori

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru