Već sa prvim kadrovima shvatate da ćete film Captain Fantastic Meta Rosa odgledati do kraja, više puta. Ne ostavljajući prostor za sladunjave prizore idile, koji bi površnom posmatraču približili stavove oca porodice i stvorili empatiju, autori ga na samom početku filma stavljaju na težak test. Svojoj deci mora da saopšti da je njihova majka, negde daleko u svetu koji im je potpuno nepoznat, izvršila samoubistvo nakon teške borbe sa psihičkim poremećajem. To za njega nije samo trenutak neizmernog bola, već i početak preispitivanja svega u šta su njih dvoje verovali.

U Benovim razgovorima sa decom shvatate lepotu čiste istine. Godine koje je uložio u njihovo vaspitanje ne dozvoljavaju mu da ni tako tragičan događaj rečima ublaži, tumači umesto njih ili prikrije bolne detalje. Stavlja pred sve, od najstarijeg do najmlađeg, golu istinu i pušta da je sami obrade duboko uveren da je to jedini način na koji racionalni umovi treba da se nose sa životnim iskušenjima. I to je taj trenutak kada kao gledalac osetite veliko poštovanje prema Benu, trenutak kada shvatate da je od svoje dece stvorio izuzetno jake ličnosti, ali i svoje najbolje prijatelje i saborce.

Podstaknut njihovom snažnom željom da ispune poslednju volju svoje majke i sahrane je kako je želela, na krajnje nekonvencionalan način, Ben nerado pristaje da se privremeno vrate u njen rodni grad. Za gledaoca je njihov sudar sa modernim svetom, površnim svetom potrošačkog društva, video igara i moći kapitala veoma zanimljiv. Oni u tom svetu ne deluju kao autsajderi, osim u trenucima kada misle da je Nike grčka boginja, a ne brend patika. Ali, to su samo detalji koji u ovu porodičnu dramu unose trenutke smeha do suza. Otvorenost, druželjubivost i ljubav koju pokazuju prema svima koje sretnu, a pre svega izuzetna inteligencija razvijana kroz široko obrazovanje nepojmljivo za američke školske standarde, određuje njihovo mesto u modernom društvenom totalitetu. O Benovu decu se otimaju najprestižniji univerziteti, ali i roditelji njihove majke, tipični predstavnici američke više klase. I vi ih, kao gledalac, potpuno razumete u tim nastojanjima jer su vođena najboljim namerama prema deci.

U tom trenutku, čini se da se Benu sve što ih je tokom života učio vraća kao bumerang. Od rođenja podsticana da kritički posmatraju svet oko sebe, deca počinju da preispituju način života koji su vodila i stavove svojih roditelja. Ben je svestan da su Kler i on stvorili mlade ljude kojima nije moguće nametnuti bilo šta, a da je u svetu moćnika kojim vlada kapital njegovog tasta pravna bitka za decu unapred izgubljena. Njegova racionalnost, ali i crv sumnje u ispravnost svog postupanja tokom njihovog odrastanja, pobeđuje bol nad gubicima u nizu. Odlučuje da ih pusti i ode iz njihovog života, jer u njihovom novom domu nije dobrodošao.

Međutim, jedno je zaboravio. Deca Bena i Kler Keš, mala šestočlana gerila Pacifičkog severozapada, nikada nisu odustala od misije koja ih je dovela u grad, nazvane „Spasiti Mamu”. Jedini koji je nedostajao u toj slagalici sada je bio njihov otac. Povratak u divljinu, u koju polazi sam i emotivno dotučen, ne završava se onako kako je očekivao.

Odličan scenario, nestvarno realna scenografija, vanserijski talenat mladih glumaca i sjajan izbor muzike su samo neki od razloga što vam iskreno preporučujemo ovaj film. Priča o Fantastičnom Kapetanu Benu, koga tumači Vigo Mortensen, je svakako bajka. To je moderna bajka o načinu odgajanju dece u kojem ne postoje laži, tabui i nametnuti autoriteti, gde nagost i psovka ne znače uvek nepristojnost, gde se sa jednakom ozbiljnošću diskutuje o Marksu, ustavnim odredbama i bordelu, a gde je jedini neoprostiv greh lenjost uma i tela.