Prošlog novembra, sudija na Novom Zelandu je odbacio zahtev za izbeglički status porodici iz Republike Kiribati, ostrvske države smeštene u Tihom okeanu, koja je status tražila zbog teških uslova života izazvanih klimatskim promenama. Svoju odluku je obrazložio argumentom da podnosilac zahteva u svojoj državi nije trpeo progon, što je u skladu sa Konvencijom o statusu izbeglica (1951) koja ne pominje status ekoloških ili klimatskih izbeglica. Pored toga, sudija je dodao da ako bi tumačio ovu konvenciju u širem smislu, ubrzo bi obale Novog Zelanda zapljusnuo talas izbeglica sa zahtevima za vizu po istom osnovu. Saznalo se i da ovaj slučaj nije usamljen, te da je u protekle dve decenije sud Australije i Novog Zelanda odbio na desetine sličnih zahteva.

Kako je ovaj slučaj izazvao veliku pažnju, oglasio se Rimon Rimon, portparol predsednika Republike Kiribati:

Za nas na Kiribatiju, nauka je dala jasna predviđanja. Čak i da sve države sveta danas obustave emisiju štetnih gasova, za 30-50 godina naša ostrva će biti potopljena. Iz tog razloga, predsednik Anote Tong je doneo Strategiju dostojanstvene migracije, koju su podržale vlasti Australije i Novog Zelanda. Državljani Kiribaltija će moći da putuju u te države i steknu obrazovanje i obuke što će im pomoći da u trenutku kada budu morali da emigriraju ne budu samo bespomoćne izbeglice.

Prošle godine, naša država je kupila mali komad zemlje na ostrvu Fidži, gde ćemo uzgajati useve i snabdevati se svežom vodom, resursima koji su nam zbog porasta nivoa slane vode već nedostupni.

Suočavamo se sa gubitkom svog identiteta, kulture i običaja zbog klimatskih promena, ali želimo da budemo pripremljeni sada, da bi smo za 50 godina i dalje sebe mogli da zovemo nacijom Kiribati.

Sledeći najugroženiji region predstavljaju Maldivi, zvanično Maldivska Republika, ostrvska država Indijskog okeana na jugu Azije. Čine je 1126 ostrvaca, od kojih je 200 naseljeno, a nalaze se na visini od samo 1,3 metra iznad nivoa mora. Iako poznati kao luksuzna turistička destinacija sa besprekornom uslugom i fascinantnom prirodom, malo ljudi razmišlja o tome da je ovo država koju će u bliskoj budućnosti potpuno progutati kristalno čista voda koja je okružuje. Dokumentarac Predsednik ostrva (The Island President) doneo je dirljivu priču predsednika Muhameda Našida o suočavanju sa porastom nivoa mora.

Slično kao i na Maldivima, stanovnici Sejšela se suočavaju sa strahom da će porast nivoa mora manji jednog metra potpuno potopiti ovo ostrvo u zapadnom delu Indijskog okeana. Problem nedostatka kopna je toliko upadljiv da i turisti primećuju da se svake godine plaže značajno sužavaju. Nekoliko hotela je već postalo neupotrebljivo, jer im je voda doslovno došla do ulaznih vrata.

Ostrva Toresovog moreuza, smeštena na krajnjem severu Australije na pojasu koji razdvaja poluostrvo Jork od ostrva Nova Gvineja, imaju populaciju od samo 8000 stanovnika smeštenih na 274 ostrva. U reportaži magazina The Independent stanovnici ostrva su izneli svoje strahove da ne mogu da spavaju u noćima visoke plime, jer su im nakon takvih noći kuće potpuno poplavljene, a „kokosove orahe nalaze ispod kreveta”.

Oko 100 stanovnika ostrva Tegua, smeštenog u južnom Pacifiku, Ujedinjene nacije su 2005. godine deklarisale kao „izbeglice od klimatskih promena”. U periodu 1997-2009, ostrvo je potonulo za oko 12 cm, ali je istovremeno porastao nivo mora, što je uzrokovalo potapanje više od četvrtine ukupne površine kopna.

Tim francuskih istraživača danas pažljivo prati dešavanja na ostrvu Vanikoro na Solomonovim Ostrvima u Okeaniji, državi u jugozapadnom Pacifiku. Lanac od 992 ostrva je nastao erupcijom vulkana. Istraživači su postavili markere na sigurnoj udaljenosti od mora pre sedam godina. Danas su markeri potpuno potopljeni.

Potresna dešavanja u Mikroneziji, ostrvima istočno od Filipina sa populacijom od preko 100000 stanovnika, stigla su do Ujedinjenih nacija posredstvom njihovog ambasadora u ovom međunarodnom telu. Najveći broj polja gde su uzgajani usevi je potopljen, a nije pošteđeno ni groblje. Porast nivoa vode manji od jednog metra izbrisao bi sa mape ova ostrva, na kojima po rečima ambasadora „ni mrtvi nisu bezbedni”.

Stanje u državi Palau u zapadnom Pacifiku, njen predsednik Džonson Toribiong je najbolje opisao kao „pogođeni cunamijem u sporom kretanju”. Obale ostrva erodiraju pod pritiskom povišenog nivoa mora, poljoprivreda je potpuno uništena, a 20000 stanovnika se bori za golu egzistenciju.

Ostrvima Karteret u jugozapadnom Pacifiku, po rečima stručnjaka, kraj se nazire već ove godine. U poslednjih deset godina, tamo su se desile dramatične promene. Džinovski talasi udruženi sa vetrom su toliko jaki da danas tokom olujnih noći preklope ceo ostrvo, uništavajući useve, stabla voća i izvore pijaće vode.

Premijer ostrvske države Tuvalu, Saufatu Sopoanga, govorio je pred Generalnom skupštinom UN-a 2003. godine i upozorio da su životi stanovnika ovog ostrva u pojasu Polinezije u opasnosti. Klimatske promene koje prete da unište ovo ostrvo, čija je nadmorska visina na najvećem delu manja od 1 metra, nazvao je terorizmom prirode nad njegovim narodom.

Iako nije ostrvo, država Bangladeš, smeštena na jugu Azije, suočava se sa masivnim poplavama koje svake godine potope više od četvrtine ove zemlje. Klimatske promene čine poplave sve masivnijim, a 156 miliona stanovnika konstantno pronalazi nove načine za preživljavanje. Jedan od njih je izgradnja splavova, na kojima se uzgajaju poljoprivredne kulture.

U nešto boljem položaju, kada govorimo o očuvanju identiteta nacija koje se bore sa klimatskim promenama, nalaze se gradovi uz obalu koji su deo država sa većom kopnenom površinom, poput Majamija, Vašingtona, Amsterdama i Šangaja. Za razliku od stanovnika najugroženijih ostrvskih država, čije će države biti zbrisane sa lica Zemlje, stanovnike ovih gradova očekuju masovne migracije u više kopnene predele.

Ipak, ostrvske države nisu najveći problem...

Sa ove tačke, čini se da je scenario nestanka pojedinih država nemoguće izbeći. Vekovima su jedne nacije porobljavale druge i asimilirale ih, ili su se postojeće cepale na nove, ali do sada države nisu fizički nestajale sa lica Zemlje. Iz tog razloga, ne postoji pravni, kulturološki niti ekonomski presedan za ono što će se dogoditi nacijama koje zbog globalnog otopljavanja više teritorijalno nemaju svoje države. Nameću se brojna pitanja, za koje je odgovore potrebno pronaći u najskorije vreme. Da li će iščezle države i dalje imati svoje mesto u UN-u? Hoće li njihove nekadašnje teritorije ostati njihove ekonomske zone, u kojima će moći da kontrolišu ribolov i eksploataciju prirodnih resursa? Gde će odlaziti ti ljudi i čije će državljanstvo imati? Hoće li dobiti mogućnost da pravno gone države najveće zagađivače, koje su doprinele propasti njihovih država?

Problem koji će se javiti pre nego što se pokrenu pravna pitanja malih ostrvskih država koje nemaju mnogo stanovnika, tvrde stručnjaci za očuvanje životne sredine, je kriza koja će nastati kada milionsko stanovništvo iz Bangladeša, iz delte Nila i delte Mekonga krene u masovne migracije, što se može očekivati već u ovoj deceniji.