Američka akademija umetnosti i književnosti osnovana je 1898. sa sedištem na gornjem Menhtenu i osnovnim ciljem da se ogradi od onih koji pripadaju džet setu. Broji 250 članova iz reda umetnika, muzičara i pisaca (ne računajući počasne) koji uglavnom pripadaju grupi klasičnih muzičara, pa su dugo vremena izbegavali da u svoje redove prime bilo koga iz redova čak i džez muzičara i modernih pesnika.

Kako je Bob Dilan višestruko nadaren umetnik čiji se rad temeljno prostire u nekoliko disciplina i prkosi kategorizaciji, direktorka akademije Virdžinija Dajani, je izjavila da je upravo to bila jedina nedoumica kod prijema ovog sjajnog muzičara, čiji je uticaj na muziku nesporno ogroman. Jedino oko čega su se dvoumili je bilo da li da Dilana prime u redove Akademije zbog njegovih tekstova ili same muzike.

Kako je često kroz pesmu izražavao bunt protiv politike i društvenih dogmi njegovog vremena, govorio o problemima religije i uopšte vere, on je bio prvi roker koji je 2008. dobio posebnu Pulicerovu nagradu za veliki uticaj na američku kulturu u pop muzici čime je na neki način prokrčio put i drugim društveno svesnim izvođačima kao što su Bruce Springsteen i grupa U2.

Predsednik Obama mu je 2012. dodelio „Medalju slobode” ne samo zbog njegovog glasa, već i specifične težine koju njegova muzika nosi i koja nije samo promenila način slušanja, već i način na koji poruka može da se pošalje melodičnim putem koji osećaju svi oni koji je slušaju.

„Obzirom na širinu njegovog rada i kultni status u kulturi Amerike, želeli smo da ovaj multi talentovani umetnik, koji iako je ušao u sedmu deceniju života i dalje ruši muzičke barijere, bude član Akademije umetnosti” - izjavila je Dajani.

Njujorška Akademije umetnosti je na sličan ovakav način počastvovala i Meril Strip, Vudi Alena i Martin Skorsezea.