Tomas Man - velikan književnosti XX veka

06 Jun 2015
Autor Voxxx
2803 pregleda

Na današnji dan, 6. juna 1875. godine, rođen je jedan od najvećih književnika, romanopisaca, novelista i esejista XX veka - Paul Tomas Man (Paul Thomas Mann). Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1929. godine i Geteove nagrade 1949. godine. Njegovi vrlo simbolični i ironični epski romani i novele poznati su po svom uvidu u psihologiju umetnika i intelektualaca.

Tomas Man - velikan književnosti XX veka

Tomas Man je rođen u Libeku (Lübeck), Nemačka kao drugi sin Tomasa Johana Hajnirha Mana (Thomas Johann Heinrich Mann), senatora i velikog trgovca i Silve Bruns (Júlia da Silva Bruhns), Brazilke nemačkog i portugalskog porekla koja je emigrirala u Nemačku sa svojih sedam godina. Majka mu je bila rimokatolkinja, ali je mali Tomas kršten u očevoj Luteranskoj crkvi. Otac mu je preminuo 1891. godine nakon čega mu je firma likvidirana, a porodica se preselila u Minhen. Tomas je završio Ludvig Maksimilijan univerzitet u Minhenu (Ludwig Maximillians) kao i Tehnički univerzitet na kojima je, pripremajući se za svoju novinarsku karijeru, studirao istoriju, ekonomiju i istoriju umetnosti i književnosti.

Svoj prvi značajniji proboj u književne krugove Tomas Man beleži objavljivanjem pripovetke „Zadovoljstvo” (Gefallen) 1894. godine dok je radio u južnonemačkoj osiguravajućoj kompaniji od požara pišući za satirični nedeljnik „Najprostiji” (Simplicissimus). 1898. godine usledilo je objavljivanje i njegove prve zbirke pripovetaka „Mali gospodin Fridman” (Der Kleine Herr Friedemann). U to doba intenzivno radi i na svom prvom romanu „Budenbrokovi - Propast jedne porodice” (Buddenbrooks - Verfall einer Familie) koji objavljuje 1901. godine. Nakon rada na tom romanu započinje s dugogodišnjim prikupljanjem i oblikovanjem materijala za svoje duže pripovetke „Tonio Kriger” (Tonio Kröger) i „Tristan” (Tristan), kao i za dramu „Firenca” (Fiorenza), a 1903. godine objavljuje i svoju drugu zbirku pripovedaka pod naslovom „Tristan - 6 priča” (Tristan - Sechs Novellen).

1905. godine Tomas Man se oženio Katarinom Pringshajm (Katharina Pringsheim), devojkom iz ugledne i bogate minhenske jevrejske porodice, sa kojom će imati šestoro dece. Nakon ženidbe sledi razdoblje koje će sve do 1914. godine obeležavati njegova, na kraju i uspešna, nastojanja da se situira i u građanskom životu. Reč je o razdoblju relativne slave i blagostanja, s nizom gostovanja na kojima čita iz svojih dela, odlascima u banje i na odmore. To, međutim, ne znači da Tomas zanemaruje svoju književničku delatnost. Naprotiv, u to doba dovršava svoj jedini izlet u dramsko stvaralaštvo, dramu Firenca, zatim i svoj drugi duži roman „Veličanstvo” (Königliche Hoheit), kao i niz kraćih pripovedaka kao „Iscrpljeni sat” (Schwere Stunde), „Krv Velzunga” (Wälsungenblut) i „Smrt u Veneciji” (Der Tod in Venedig).

1929. godine Tomas je kupio vikendicu u malom ribarskom selu Niden (Nidden) u Istočnoj Pruskoj (danas Nida, Litvanija) gde je bila nemačka likovna kolinija i gde je proveo leta 1930'1932 radeći na kvadrologiji „Jozef i njegova braća” (Joseph und seine Brüder). Ta vikendica je sad kulturni centar posvećen njegovom liku sa malom spomen izložbom. 1933. godine dok je sa porodicom putovao južnom Francuskom, čuo se sa svoje dvoje najstarije dece, Klausom i Erikom koji su ga savetovali da se ne vraća u nemačku jer nije sigurno. Porodica je (osim dvoje najstarijih) emigrirala u Kisnaht (Küsnacht), malom gradu pored Ciriha (Zürich) u Švajcarskoj, ali je 1936. godine dobio čehoslovački pasoš i državljanstvo. 1939. godine je emigrirao u SAD gde je predavao na Prinston univerzitetu (Princeton University). 1942. godine porodica se preselila u Pacifičke Palisade (Pacific Palisades) u Los Anđelesu (Los Angeles), Kalifornija (California), gde su živeli do kraja II svetskog rata. 23. juna 1944. godine Tomas Man je dobio i američko državljanstvo.

Izbijanjem II svetskog rata, od Tomasa je zatraženo da drži antinacistićke govore nemačkom narodu preko BBC radija. U oktobru 1940. je počeo sa snimanjima u SAD i odleteo za London, gde ih je BBC emitovao putem dugotalasnih frekvencija. U tom osmominutnom govoru Tomas je osuđivao Hitlera i njegove "vitezove" kao sirove Filistejce potpuno van dodira sa evropskom kulturom. U jednom od govora pomenuo je i sledeće: „Rat jeste užasan, ali ima i svojih prednosti - nemogućnost Hitlera da drži govore o kulturi”. Tomas je bio jedan od retkih javnih ličnosti među nemačkim iseljenicima u SAD koji su bili protivnici nacizma.

1952. godine vratio se da živi u Evropi, tačnije u Kilhbergu (Kilchberg) gradu pored Ciriha u Švajcarskoj. Nikad više nije živeo u Nemačkoj iako je redovno putovao tamo. Njegova najznačajnija poseta Nemačkoj bila je 1949. godine, na 200.-ti rođendan Getea (Johann Wolfgang von Goethe) gde je prisustvovao svečanostima u Frankfurtu na Majni (Frankfurt am Main) i Vajmaru (Weimar). Umro je 1955. godine od aterosleroze u bolnici u Cirihu, a sahranjen je u Kilhbergu. Mnoge institucije su imenovane u njegovu čast, kao na primer Tomas Man gimnazija u Budimpešti.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru