Lav Tolstoj, buntovnik velikog srca

Autor Tema danaKulturaKnjiževnostNa današnji dan

Jedan od najznačajnijih svetskih romanopisaca, najveći ruski realista svog doba, mislilac koji je 3. februara 1910. izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (SKA) i autor dva najveća dela svetske književnosti: Ana Karenjina i Rat i mir, napustio nas je današnji dan, 20. novembra 1910.  

Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910) je rođen u Jasnoj Poljani u Rusiji, kao sin Nikolaja Iliča Tolstoja i Marije Nikolajevne (rođ. Vokonski) u jednoj od najznačajnijih ruskih grofovskih porodica. U mladalačkim danima je i sam uživao u dekadentnom i burnom aristokratskom životnom stilu, ali je vremenom potpuno odbacio pogodnosti koje su mu rođenjem pripadale.

Stradanja tokom Krimskog rata su od njega načinila pacifistu, a nakon što je prisustvovao odsecanju glave na giljotini u Parizu 1857. postao je okoreli protivnik države i zakona koji su po njegovom uverenju brutalni i štite isključivo interese moćnih i bogatih. Žestoko je osuđivao nemoral plemstva, podržavao revolucionarne ideje i smatrao da država koja pokreće ratove i ubistva treba da bude zanemarena. Mnoge njegove ideje su kasnije poslužile kao inspiracija Mahatmi Gandiju i Martinu Luteru Kingu junioru.  

Ličnim primerom je pokazivao kako treba izbrisati staleške razlike. Ne samo da je počeo da pokazuje empatiju prema siromašnim ljudima, već je i sam počeo da se oblači kao oni i da egal sa seljanima na imanju obrađuje zemlju. Kada je 1873. i 1891. Rusiju zahvatila velika glad, Tolstoj je prikupljao pomoć za gladne i radio u narodnim kuhinjama prekinuvši pisanje čuvenog romana „Ana Karenjina“.   

Kasnije je u svom dnevniku priznao da je utvrđivanje ravnoteže između uma i tela bilo ključni deo njegovog kreativnog procesa. Tokom poslednjih godina života izučio je obućarski zanat, a pravljenje cipela mu je pomagalo da odmori um dok piše.   

Tolstojeva dela je u jednoj rečenici možda najbolje opisao ruski pisac Isak Babel: ''Kada bi svet, sam po sebi, mogao da piše, to bi uradio Tolstojevim perom''. On je uspevao da u svojim delima opiše i najmanju promenu svesti, najmanji pokret tela, da ono što bi neki pisci opisali kao pojedinačni akt svesti razbije u seriju beskonačnih malih koraka. Prema Virdžiniji Vulf, ta njegova moć posmatranja budi strah kod čitalaca koji žele da pobegnu od očiju koje je Tolstoj fiksirao na njima.

Svi koji su ga posetili u kasnijim godinama života opisivali su neku vrstu neprijatnog osećanja da je mogao da pronikne u samu dubinu njihove svesti, kao da je čitao njihove neizrečene misli. Oni koji su ga poznavali ili čitali njegova dela ga ne vide samo kao jednog od najznačajnih pisaca ikada, već kao živi simbol potrage za značenjem života i kao otelotvorenje svetske savesti. 

Još za života je stekao svetsku slavu pisca gorostasa po delu, duhu i moralu. Prvi roman Detinjstvo (1852) je napisao sa dvadeset četiri godine, a onda je čovečanstvu u narednih šezdesetak godina ostavio književni opus koji obuhvata devedeset tomova. Roman Rat i mir je pisao sedam godina tokom kojih je imao deset verzija, dok je Anu Karenjinu stvarao pet godina dok konačno sa šestom verzijom nije bio zadovoljan.

Tokom priprema za pisanje romana Rat i mir i Ana Karenjina, Tolstoj je izučavao ratnu istoriju Srbije. Lik grofa Vronskog je izgradio oslanjajući se na pukovnika Nikolaja Rajevskog koji je kao dobrovoljac poginuo 1876. boreći se u Prvom srpsko-turskom ratu pod komandom Mihaila Černjajeva.              

Kada je 1910. izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (SKA), ovaj veliki književnik je tadašnjem predsedniku SKA poslao biografiju i bibliografiju koje su objavljene u Godišnjaku SKA 23. Preminuo je nekoliko meseci kasnije od upale pluća na železničkoj stanici Astapavo, istoj onoj na kojoj se njegova heroina Ana Karenjina bacila pod voz.       

„Vi možete da mislite o meni šta god želite, ali me morate poštovati ako želite da me poznajete” - Ana Karenjina.      

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
Sopček Đura, 21.11.2015.
Uvažena g.Tea, U 58-oj godini životne škole, imam sve veću, neodoljivu potrebu i želju za učenjem, za sticanjem novih znanja! Od svoje rane mladosti, kao pobornik knjige i nauke, ljubitelj Majke Prirode, neprekidno, u manjoj ili većoj meri, svesno sam radio na sopstvenoj intelektualnoj i duhovnoj izgradnji. Veliki sam fan Vašeg portala i sa znatnim interesovanjem pratim ono što Vi lično i Vaše kolege radite... Čitajući ovaj članak o velikom geniju, u meni se pobudila želja da Vam napišem svoje primedbe!? Ima ih dve. Prva zamerka se odnosi na Vaše svesno prikrivanje neumitne istine iz života velikog pisca: njegov KRAJNJE NEGATIVAN odnos i brojne JAVNE KRITIKE upućene ruskoj pravoslavnoj crkvi zbog kojih je 1901 g, ekskomuniciran (proteran) iz iste od strane crkvenih velikodostojnika kojima je Tolstojevo pisanje bilo veliki problem! Na duhovnoj ali, pre svega, na materijalnoj sferi delanja! U svom odgovoru na takvo ponašanje crkve, Tolstoj je napisao, pre svega javnosti radi: To što sam se odrekao crkve koja sebe naziva pravoslavnom savršeno je ispravno. Ali, odričući se, nisam ustao na Gospoda, već naprotiv, učinio sam to samo zato što sam svom svojom dušom želeo da služim njemu! U svojim zrelim 50-tim godinama života, Tolstoj je počeo javno da kritikuje ruski kler, koji je živeo u potpunoj suprotnosti od onog kakvim se javno predstavljao, kao i od samog, veoma siromašnog ruskog seljaka! Sa puno činjenica iz života, delovanje crkvenih velikodostojnika i crkve kao institucije, opisao je u svojim delima Crkva i država (1882 g.), U čemu je moja vera (1884 g.), kao i u eseju Otac Sergije, sredinom poslednje decenije XIX veka! Pre nekoliko godina, među savremenim književnicima USA i Velike Britanije, urađena je anketa u kome su današnji ljudi od pera, u najvećem broju izglasali Lava Tolstoja za najvećeg književnika u poslednja dva veka! Nedavno, pre nekoliko godina, Tolstojev potomak (mislim da je u pitanju unuk?), kao direktor muzeja svoga dede u Jasnoj Poljani, napisao je javno pismo Sinodu RPC sa molbom da se skine anatema sa imena velikog pisca! Naravno, odgovor je bio negativan! Ljudi na čelu crkve ne mogu i neće da zaborave ISTINU o sebi... a istina, tako kažu, najviše boli! Dakle, kao pacifista, ateista i Kosmopolita, uvažena g.Tea, duboko Vam zameram što ovako važne činjenice iz biografije pisca, niste barem pomenuli!? Moja druga primedba, rekao bih, za mene lično nosi još veću težinu!? Znajući gore pomenute činjenice, shvatio sam da ste selektivni u svom pisanju pa pomislih: da li je to tako i u drugim člancima na Vašem i mom portalu? Svakako, svestan da je neophodna uređivačka strategija (namerno izbegavam pojam politika), izvesna doza autorove slobode je neophodna, čak i poželjna! Samo tako, čitalac može analitički da proceni i oceni autorovu nameru, smisao i stavove! Konačno, iskreno bih voleo Vaš odgovor koji, kao ni moja dobronamerna kritika, ne moraju biti publikovani. U svakom slučaju, g.Tea, Vama lično i Vašim kolegama u našem portalu, želim pre svega, DOBRO ZDRAVLJE i uspeh u poslu! Iskreno, paor Sopček Đura
Odgovori
Tea, 21.11.2015.
Iako je stav uredništva da sa čitaocima ne polemišemo, ovog puta ću napraviti izuzetak. Biografija ovog velikana je toliko obimna, da svakako ne može da stane u jedan članak čiji je cilj bio samo podsećanje na jednog od najvećih pisaca ruske književnosti. Sukob sa crkvom je tema koja ne može da se spomene samo u jednoj rečenici, kao i deo njegovog života koji se odnosi na ljubav prema ženama i orgijanje. Na današnji dan sam želela da ga se sećamo samo u lepom i pre svega da se osvrnemo na njega kao književnika. Vest o tome da je u sprovedenoj anketi američkog portala Top ten books, 125 britanskih i američkih pisaca izabralo Tolstoja za najboljeg književnika u proteklih 200 godina, je podatak o kojem se toliko pisalo da se podrazumeva da ga poštovaoci njegovog lika i dela već znaju. Srdačan pozdrav Tea
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kao ljudskim bićima, naša veličina ne leži toliko u mogućnosti da promenimo svet - jer to je mit atomskog doba - već u mogućnosti da promenimo sebe.

Mahatma Gandi

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |