Lav Tolstoj, buntovnik velikog srca

20 Nov 2015
Autor Tea
1707 pregleda

Razum ga nije ničemu naučio, već sve što je znao otkrilo mu je srce. Uvideo je da se zadovoljstvo bogataša stvara na suzama siromaha, ali je smatrao da ne treba gubiti vreme čekajući iznenadne darove života, već da sopstveni život sami stvaramo. Još za života stekao je slavu pisca gorostasa po delu, duhu i moralu, a danas predstavlja jednog od najznačajnijih svetskih romanopisaca, Lav Nikolajevič Tolstoj.

Lav Tolstoj, buntovnik velikog srca

Lav Nikolajevič Tolstoj (1828-1910) je rođen u Jasnoj Poljani u Rusiji, kao sin Nikolaja Iliča Tolstoja i Marije Nikolajevne (rođ. Vokonski) u jednoj od najznačajnijih ruskih grofovskih porodica. U mladalačkim danima je i sam uživao u dekadentnom i burnom aristokratskom životnom stilu, ali je vremenom potpuno odbacio pogodnosti koje su mu rođenjem pripadale.

Stradanja tokom Krimskog rata su od njega načinila pacifistu, a nakon što je prisustvovao odsecanju glave na giljotini u Parizu 1857. postao je okoreli protivnik države i zakona koji su po njegovom uverenju brutalni i štite isključivo interese moćnih i bogatih. Žestoko je osuđivao nemoral plemstva, podržavao revolucionarne ideje i smatrao da država koja pokreće ratove i ubistva treba da bude zanemarena. Mnoge njegove ideje su kasnije poslužile kao inspiracija Mahatmi Gandiju i Martinu Luteru Kingu junioru.

Ličnim primerom je pokazivao kako treba izbrisati staleške razlike. Ne samo da je počeo da pokazuje empatiju prema siromašnim ljudima, već je i sam počeo da se oblači kao oni i da egal sa seljanima na imanju obrađuje zemlju. Kada je 1873. i 1891. Rusiju zahvatila velika glad, Tolstoj je prikupljao pomoć za gladne i radio u narodnim kuhinjama prekinuvši pisanje čuvenog romana „Ana Karenjina“.

Kasnije je u svom dnevniku priznao da je utvrđivanje ravnoteže između uma i tela bilo ključni deo njegovog kreativnog procesa. Tokom poslednjih godina života izučio je obućarski zanat, a pravljenje cipela mu je pomagalo da odmori um dok piše.

Tolstojeva dela je u jednoj rečenici možda najbolje opisao ruski pisac Isak Babel: ''Kada bi svet, sam po sebi, mogao da piše, to bi uradio Tolstojevim perom''. On je uspevao da u svojim delima opiše i najmanju promenu svesti, najmanji pokret tela, da ono što bi neki pisci opisali kao pojedinačni akt svesti razbije u seriju beskonačnih malih koraka. Prema Virdžiniji Vulf, ta njegova moć posmatranja budi strah kod čitalaca koji žele da pobegnu od očiju koje je Tolstoj fiksirao na njima.

Svi koji su ga posetili u kasnijim godinama života opisivali su neku vrstu neprijatnog osećanja da je mogao da pronikne u samu dubinu njihove svesti, kao da je čitao njihove neizrečene misli. Oni koji su ga poznavali ili čitali njegova dela ga ne vide samo kao jednog od najznačajnih pisaca ikada, već kao živi simbol potrage za značenjem života i kao otelotvorenje svetske savesti.

Još za života je stekao svetsku slavu pisca gorostasa po delu, duhu i moralu. Prvi roman Detinjstvo (1852) je napisao sa dvadeset četiri godine, a onda je čovečanstvu u narednih šezdesetak godina ostavio književni opus koji obuhvata devedeset tomova. Roman Rat i mir je pisao sedam godina tokom kojih je imao deset verzija, dok je Anu Karenjinu stvarao pet godina dok konačno sa šestom verzijom nije bio zadovoljan.

Tokom priprema za pisanje romana Rat i mir i Ana Karenjina, Tolstoj je izučavao ratnu istoriju Srbije. Lik grofa Vronskog je izgradio oslanjajući se na pukovnika Nikolaja Rajevskog koji je kao dobrovoljac poginuo 1876. boreći se u Prvom srpsko-turskom ratu pod komandom Mihaila Černjajeva.

Kada je 1910. izabran za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije (SKA), ovaj veliki književnik je tadašnjem predsedniku SKA poslao biografiju i bibliografiju koje su objavljene u Godišnjaku SKA 23. Preminuo je nekoliko meseci kasnije od upale pluća na železničkoj stanici Astapavo, istoj onoj koja mu je poslužila kao inspiracija za tragičnu smrt njegove heroine, Ane Karenjine.

Ko nauči da izdrži patnju, neće nikada biti nesrećan.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru