Laza Lazarević, književnik i lekar

Autor RiznicaKnjiževnostIstorijaMedicina i zdravljeNa današnji dan

Malo je pisaca koji su postali slavni sa tako malo dela kao što je to Laza Lazarević. Napisao je „samo” devet priča, a ipak se smatra jednim od najboljih srpskih pisaca XIX veka. Za njega je literatura bila hobi, ali je bio dobar u tome i sam sebe je smatrao čovekom od pera. Srpski Turgenjev, kako ga neki zovu uvrstio se u srpsku književnost kao pisac koji je uveo žanr psiholoških priča.

Lazar K. Lazarević (13. maj 1851. - 10. januar 1891.) srpski pisac, psihijatar i neurolog. Iako je njegov primarni interes bio u oblasti medicine i nauke, jedan je od najznačajnijih predstavnika srpske realističke pripovetke. Za vreme kratkotrajnog života postao je jedan od najvećih ličnosti svoga vremena, istaknuti doktor, profesor i pisac u obe oblasti, medicini i kniževnosti. Pripada grupi pisaca kod kojih proces književnog sazrevanja nije vidljiv, čiji se rast ne odvija sa svakim novim delom dok ne dostigne vrhunac nakon dugog vremena. On je počeo bez početništva, a njegova prva objavljena pripovetka „Prvi put s ocem na jutrenje” ujedno je i jedna od njegovih najboljih pripovedaka kojom je ušao i ostao u srpskoj književnosti.

Rođen 1851. godine u Šapcu od oca Kuzmana, sitnog trgovca, i majke Jelke, Lazar je odrastao u tipičnoj srpskoj provincijskoj patrijahalnoj porodici. Kao jedanaestogodišnjak ostaje bez oca, a njegova majka preuzima brigu o njemu i njegove tri sestre. Duboko osećanje jedinstvene porodice pune ljubavi koju je njegova majka negovala, ostavile su dubok i neizbrisiv trag u Lazarevom kasnijem životu. Njegova sestra Milka se udala za srpskog pisca i pesnika Milorada Popovića Šapčanina i nastanila u Beogradu, i kod njih je Lazar boravio za vreme svog školovanja od 1866. do 1871. godine. Nakon završene gimnazije 1867. upisuje prava na Pravnom fakultetu, ali ubrzo otkriva da je medicina njegov pravi poziv.

Period njegovog studiranja u Beogradu karakteriše veoma aktivan intelektualni život. U to vreme je održan drugi skup Ujedinjene srpske omladine, organizacije koja je postala srpski romantičarski pokret i koja se zalagala za ujedninjene svih Srba bez obzira gde živeli. Buđenje nacionalne svesti zahvatilo je sve mlade intelektualce toga doba, pa ni mladi Lazarević nije ostao imun. Počela su interesovanja za književnost evropskih naroda, pa se Lazarević prihvatio prevođenja Gogoljevog „Dnevnika jednog ludaka” i „Šta je to šta treba da se uradi?” od Nikolaja Čemiševskog, dela koja su ostavila jak uticaj  na Svetozara Markovića i druge članove Ujedinjene srpske omladine.

1872. godine putuje u Berlin na studije medicine, ali se vraća u Srbiju za vreme Srpsko-turskog rata 1876.-77. godine gde služi kao lekarski pomoćnik i biva odlikovan medaljom za revnosnu službu. Vraća se u Berlin da nastavi školovanje i doktorira delom na osnovu svoje teze  „Experimentelle Beiträge zur Wirkung Qecksibers”, a delom na osnovu svojeg iskustva kao ratni bolničar. Nakon diplomranja vraća se u Srbiju gde ga čeka mesto lekara specijaliste u Opštoj državnoj bolnici u Beogradu.

Od tada pa do svoje smrti Lazarević se borio za reformu srpske medicine, bio je član nekoliko srpskih naučnih društava (uključujući i SANU), bio je organizator Velike rezervne bolnice u Nišu za vreme Srpsko-bugarskog rata 1885. godine, prevodilac i medicinski naučnik sa 72 objavljena rada u domaćim i stranim časopisima (od kojih su mnogi bili o nervnim oboljenjima), osnivač moderne gerijatrijske bolnice 1881. godine u Beogradu i lekar na Kraljevskom dvoru Milana Obrenovića IV. Bio je pionir u psihijatriji, koji je tvrdio da um ima mnogo veću ulogu u zdravlju i bolesti od one koju su zagovarali njegovi savremenici. Prvu operaciju katarakte u Srbiji, u strogo higijenskim uslovima sa kokainom kao anestezijom je obavio Lazarević, a 1884. godine je prvi iz Srbije otišao u Beč da nauči način pripremanja životinjske limfe.

Lazarević je kao književnik srpskog realizma odmah zapažen od strane kritičara toga doba i stavljen u prvi plan, ispred Milovana Glišića i Svetolika Rankovića. Kao pisac kratkih priča, pod uticajem Turgenjeva i Gogolja bavi se direktno savremenim društvenim i ekonomskim problemima (Prvi put sa ocem na jutrenje i Sve će to narod pozlatiti). Iako je njegov realizam ograničen književnim konvencijama njegove generacije, on dopušta da se vidi njegova duboka simpatija i uvid u probleme likova o kojima piše (Školska ikona i Na bunaru). Video je opasnost po srpsko društvo u napadima na njegov patrijahalan način života, i u svojim kratkim pričama postaje portparol srpske borbe sa ekonomskim nejednakostima svoga vremena i uvek prisutne pretnje i opasnosti za kulturu svoga naroda.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Kap vode koja padne na usijano gvožde, ispariće. Ista kap, ako padne na lotosov cvet, blistaće kao perla, a ako padne na školjku, postaće biser. Tako i čovek postaje ono s čim se udružuje.

Indijska mudrost

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |