Boem, buntovnik i seksualni anarhista, Džek London

12 Jan 2017
Autor Tea
2123 pregleda

Posmatrajući njegov život, čini se kao da je opasnost bila njegovo pravo ime, a umešnost preživljavanja u nemogućim uslovima prezime. Živeo je burno, radio sve moguće poslove i verovao da nije dovoljno da čovek postoji, već da mora da živi ovde i sada u svakom pogledu.

Na današnji dan, 12. januara 1876. rođen je neodoljivi ljubavnik i najpopularniji američki pisac svog vremena, Džek London.

Boem, buntovnik i seksualni anarhista, Džek London

Te davne 1875. dnevni list San Francisco Chronicle objavio je u trač rubrici članak u kojem je pisalo da je, zbog toga što nije želela da po želji oca svog nerođenjog deteta prekine trudnoću, Flora Velmen, majka čuvenog američkog pisca pokušala samoubistvo. Nesrećni spoj dvoje ljudi koji su se bavili okultizmom, vidovnjaštvom i gatanjem, doneo je na svet Džona Grifita, vanbračnog sina V.H. Čenija, koji ga nikada nije priznao, pa je mali Džon odrastao u kući svog očuha, Džona Londona, čije je prezime zadržao do kraja života.

Verujući da ne postoji zagroban život, već da je život ovde i sad, kao i da nakon njega nastupa večiti mrak, mladi Džek London je živeo punim plućima. Da bi nadoknadio nedostatak obrazovnja čitao je raznoliku literaturu od Darvina i Marksa do Ničea i pisao do iznemoglosti, a da bi preživeo učio je školu preživljavanja baveći se svim mogućim poslovima, od raznosača leda, kolportera, fabričkog radnika, mornara i kopača zlata.

Čak i onda kada je od pisanja počeo da zarađuje više nego dovoljno, živeo je boemski život, trošio toliko da je stalno bio dužan i vodio ljubav ne birajući, do iznemoglosti.

Ljubav počiva na planinskim vrhovima, iznad doline razuma. Ona je uzvišeno stanje postojanja i najviši vrh življenja.

Po prirodi buntovnik, od buduće supruge je tražio samo dve stvari: da prihvati i razume njegova neverstva i da mu rodi sina, zbog čega su ga prijatelji prozvali „pastuv”, a biografi „seksualni anarhista”.

Oženio se prvi put 1900. sa Bes Madern, ali kako ona nije mogla da trpi njegove seksualne pustolovine i kako mu je rodila dve ćerke, oni su se nakon pet godina braka razveli.

Veliki skandal je izazvao njegov brak sa Kamien Kitridž, kojom se oženio odmah nakon razvoda. Pošto država Ilinois nije priznavala razvod dok ne prođe godinu dana, ovaj brak se smatrao nelegalnim, javnost ga je osudila, a njegove knjige su u nekim državama bile zabranjene.

Sa Kamil je ponovo dobio ćerku koja je poživela samo par dana, tako da se njegova životna želja da dobije sina nikada nije ostvarila, kao ni nada da će naći ženu koja će ga u neverstvu razumeti i podržavati. Znajući kakav je šarmer, Kamil se potrudila da on ne provede više od dva minuta u društvu bilo koje žene, što je tek izazvalo borbu dama sumnjivog morala da se domognu „ličnog božijeg pomamnog ljubavnika“, kako je Džek samog sebe nazivao. Njihov brak se pretvorio u pakao.

Džek London je bio pisac bunta koji je slavio snažne ličnosti, junake koji se ne mire sa okolnostima života u kojima žive, već vladaju preprekama koje se pred njima postavljaju, pa ga mnogi smatraju začetnikom fikcije koji se za tadašnje američko društvo bavio i previše socijalnim temama. Pisao je o životu radničke klase, često opisujući ponižene ljude sa dna, a kako je bio prevođen i u Sovjetskom savezu, dobio je nadimak „američki Gorki”.

Pored njegovih najpoznatijih knjiga „Kći snega”, „Zov divljine” i „Beli očnjak” napisao je i autobigorafsko delo „Kralj alkohol” koje je u originalu objavljeno pod imenom koje potiče iz engleske narodne pesme „Džon Barlikom”, a predstavlja sinonim za alkohol.

U ovom delu, London je opisao istoriju jednog pijanice od svog prvog gutljaja pa sve do potpunog robovanja alkoholu. Boreći se sa sopstvenim problemom, on je personalizovao alkohol u vidu lika Džona Barlikoma kome je dao osobine lukavosti, podmuklosti i moći ubeđivanja sa kojim se glavni junak bori i kome prkosi.

Džek London je duboko razumeo ljude sa društvenog dna. Zbog toga je bio jedan od najčitanijih pisaca svoga vremena i mada je govorio da onaj ko je umro, zauvek će biti mrtav, i nakon što nas je napustio 22. novembra 1916. u svojoj četrdesetoj godini, ostao je večan u svojim delima koja danas predstavljaju riznicu jednog novog doba, savremenog i drugačijeg načina književnog razmišljanja.

Stvar nije u tome što govorite, već kako govorite.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru