Nobelova nagrada (V) - Književnost

Autor KulturaKnjiževnostFeljtoniNobelova nagrada

Nobelova nagrada za književnost dodjeljuje se godišnje autoru iz bilo koje zemlje sveta koji je napisao najbolje delo s idealističkim stremljenjima. Reč delo ne označava nužno jedno delo, može značiti i životni rad autora.

Švedska akademija  odlučuje ko će dobiti nagradu (moguće je i ne dodeliti nagradu), i do sada je podeljeno 107 nagrada za ovu kategoriju, s tim da su dva književnika odbili da je prime, Boris Pasternak 1958. i Žan Pol Sartr 1964. godine. Neki od najpoznatijih književnika Nobelovaca su:

Henrik Sjenkjevič (Henryk Sienkiewicz; 1846. - 1916. god.) je bio poljski književnik koji je literarni rad počeo kao dopisnik poljskih novina sa svojih putovanja po Engleskoj, Nemačkoj i Francuskoj. Proputovao je i Ameriku i Afriku, a nakon povratka u Poljsku počeo se baviti proučavanjem istorije što je dovelo do njegovog velikog dela, trilogije o Poljskoj tokom XVII veka,  Ognjem i mačem, Potop i Gospodin Volodijovski. Kod nas je njegovo delo Kroz pustinju i prašumu dugo bilo sastavni deo obavezne školske lektire. Najpoznatije delo mu je Quo Vadis iz 1895. godine za koje je dobio Nobelovu nagradu 1905. godine.

Radjard Kipling (Rudyard Kipling; 1865. - 1936. god.) je bio engleski književnik rođen i odrastao u Indiji, što je najviše uticalo da njegova proza ima izuzetnu sliku indijskog života i sveta britanskih vojnika, s osobitim smislom za svet dece i životinja. Najpoznatija, i najčitanija, mu je Knjiga o džungli koju karakteriše izvanredno poznavanje tajanstvene Indije i sveta životinja. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1907. godine, zbog uticaja njegovih dela na upoznavanje kulture i života indisjkog naroda u kolonijalnoj Engleskoj.

Rabindranat Tagore (Rabindranath Tagore; 1861. - 1941. god.) je bio indijski književnik, dramaturg i filozof. Napisao je 8 romana, 24 drame, više od 1000 poema i preko 2000 pesama. Poznat je po svom nastojanju da spoji istok i zapad u Indiji, a britanska vlada ga je proglasila vitezom za njegov rad na približavanju dve kulture. Napisao je muziku i reči za nacionalne himne Indije i Bangladeša, a najpoznatija dela su mu roman Brodolom i zbirke pesama Gradinar i Gitandžali, za koju je dobio Nobelovu nagradu 1913. godine.

Džordž Bernard Šo (George Bernard Shaw; 1856. - 1950. god.) je bio irski dramski pisac, esejista, romansijer, pozorišni, muzički  i književni kritičar. Počeo je književni rad pišući novele za nekoliko socijalističkih magazina, a zatim se okrenuo romanima i pozorišnim kritikama. Proslavio se  mnogobrojnim dramama, od kojih su najpoznatije Oružja i čovek, Cezar i Kleopatra, Major Barbara i Pigmalion. Bio je oduševljen prostoćom srpske ćirilice i ostavio je u testamentu preko 360 hiljada funti onome ko reformiše engleski alfabet po uzoru na Vukovu ćirilicu (jedan glas, jedno slovo). Dobitnik je Nobelove nagrade 1925. godine za dramu Pigmalion i Oskara 1938. godine za svoj rad na filmu po istoj drami. Prihvatio je nagradu jer je smatrao da je to priznanje i za Irsku, ali je novčanu nagradu odbacio sa zahtevom da se iskoristi za prevode njegovog kolege Augista Stindberga sa švedskog na engleski jezik.

Tomas Man (Thomas Mann; 1875. - 1955. god.) je bio jedan od najvećih nemačkih pisaca svih vremena. Iako u detinjstvu nije mnogo obećavao, ponavljao je dva razreda, već sa 19 godina pokazuje svoj talenat objavljujući prvu pripovetku Gefallen, a par godina kasnije i zbirku pripovedaka Der Kleine Herr Friedemann. Najznačajnija dela su mu Budenbrokovi (Buddenbrooks - Verfall einer Familie)Čudesna gora, Smrt u Veneciji Doktor Faust. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1929. godine za svoj roman Budenbrokovi, koji je postao prepoznatljiv kao jedno od klasičnih dela savremene književnosti.

Perl Bak (Pearl Sydenstricker Buck; 1892. - 1973. god.) je bila američka književnica i prva žena Amerikanka koja je dobila Nobelovu nagradu 1938. godine. Kao dete prezbeterijanskih misionara, najveći deo svog detinjstva je provela u Kini što je rezultiralo njenim dobrim poznavanjem prilika u toj zemlji koju je opisivala u svojim delima. Pažnju javnosti na sebe je skrenula svojim prvim delom Istočni vetar, zapadni vetar. Dobitnica je Pulicerove nagrade 1931. godine za roman Dobra zemlja, koji je prvi deo trilogije koju još čine i romani Sinovi i Rastureni dom. Poznati su joj još i romani, takođe trilogija, Zmajevo seme, Obećanje i Paviljno žena.

Herman Hese (Hermann Hesse; 1877. - 1962. god.) je nemački pisac lirskih pesama, romana i novela. U početku svog stvaranja je bio romantičar, poznat po delima u kojima ima dosta uticaja psihoanalize i orijentalne mudrosti. U njegovim delima je jasno vidljivo njegovo zanimanje za egzistencijalne nauke, duhovne i mistične teme, i veliki uticaj hindu filozofije i budizma na njega. Bio je jedan od retkih književnika koji se našao u milosti nacističke vlasti  za vreme II svetskog rata iako je optuživao pogrom nenemačkog stanovništva. Najpoznatija dela su mu Stepski vuk, Sidarta i Igra staklenih perli. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1946. godine.

Ernest Hemingvej (Ernest Miller Hemingway; 1899. - 1961. god.) je bio američki pisac i novinar. Svojim posebnim načinom pisanja, koji karakteriše škrtost na rečima, značajno je uticao na razvoj književnosti XX veka. Mnogi njegovi romani se danas smatraju klasičnim delima američke književnosti. Avanturista koji je proputovao Ameriku, Evropu, Afriku i Kinu, koristio je svoja lična iskustva za pisanje svojih romana, što im daje neverovatnu dozu realizma i približavanje čitaocu na sadvim poseban način. Najpoznatija dela su mu Zbogom oružje, Snegovi Kilimandžara, Za kim zvono zvoni i Starac i more, za koji je dobio Pulicerovu nagradu 1953. godine. Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1954. godine za celokupan uticaj na književnost.

Ivo Andrić (1892. - 1975. god.) je bio jugoslovenski književnik i kraljev diplomata. Prva dela su mu bile pesme i kratke priče, u kojima je pokazivao svoju romantičnu dušu, da bi se kasnije okrenuo pripovetkama i romanima, u kojima je plastično opisivao Bosnu i život njenih stanovnika na granici istoka i zapada.   Najpoznatija dela su mu Na Drini ĆuprijaTravnička hronikaGospođica i nedovršeno delo Omerpaša Latas, kao i najznačajnije ostvarenje toga vremena, pripovetka Prokleta avlija. Dobitnik je Nobelove nagrade za književmnost 1961. godine, za svoj roman Na Drini ćuprija, roman koji je u stvari skup više priča o gradnji mosta preko Drine u Višegradu.

Mihail Aleksandrovič Šolohov ( Михаи́л Алекса́ндрович Шо́лохов; 1905. - 1984. god.) je bio ruski (sovjetski) književnik. Dobitnik skoro svih sovjetskih književnih nagrada nagrada, a po njemu je dobio ime i jedan asteroid u velikom prstenu. Rođen u zemlji Kozaka, od malena se ponosio svojim poreklom i svoja kasnija dela je uvek smeštao u taj prostor oko Dona. Počeo je da piše sa 17 godina, uglavnom kratke priče, ali je pažnju javnosti privukao svojim prvim romanom Priče sa Dona, koji mu je doneo Staljinovu nagradu. Njegovo najpoznatije delo, Tihi Don, pisao je 14 godina i doneo mu je Nobelovu nagradu za književnost 1965. godine. Poznata su mu još i dela Uzorana ledina, Azurna stepa i Čovekova sudbina.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
zamisljena, 22.10.2013.
Dobar tekst..samo jedno pitanje, pise da su dva knjizevnika odbila nobelovu nagradu za knjizevnost, ali koliko ja znam i Hermann Hesse je odbio nagradu?
Odgovori
ΜΕΔΙΑΣ, 26.10.2013.
Nakon iscrpnog istraživanja ni na jednom relevantnom izvoru nismo našli podatak da je Hesse odbio da primi nagradu. Pogledajte i ovaj članak iz istog feljtona: http://www.medias.rs/2013/03/08/nobelova-nagrada-vii-istine-sumnje-nepoznanice
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Samo se zlo snagom dokazuje, sve ostalo pameću.

Mehmed Meša Selimović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |