Nemeza, boginja pravde i osvete

Autor KulturaVremeplovVerovanja i misticizamMitovi i legende

Ime kćeri boginje noći Nikte i boga tame Ereba, u davna vremena je bilo metafora raspodele sudbine po zasluzi i simbol životne ravnoteže. U početku, sreća koju je delila Nemeza (Nemesis ili Nemesida) nije imala ni dobar ni loš predznak, već je predstavljala prirodnu proporciju između dela koja čovek čini i onoga što mu sudbina vraća. Legenda kaže da je ponašanje ljudi od nje napravilo boginju pravedne osvete.

Samo se lepota boginje Nemeze poredila sa Afroditinom lepotom. Vozila se u kočijama u koje su bili upregnuti grifoni, mitološka bića nalik zmajevima, delom orlovi i delom lavovi. Kralj ptica i kralj životinja bili su simbol njenog dvostrukog božanskog porekla. Nosila je točak života, žezlo i metar, uzde i mač. Glavu joj je krasila kruna sa jelenskim rogovima. Simbolično slikana pored Drveta života, predstavljala je vezu između fizičke energije i kosmičkih sila.

Grčke legende kažu da je bila naročito odlučna u kažnjavanju gordih, onih koji su svoje žrtve omalovažavali i ponižavali. Jednim pokretom mača sekla je ubice, nasilnike, silovatelje i zlostavljače, kao i sve bestidnike koji su svojom arogancijom nametali stav da su bolji od drugih, a u ophođenju sa ljudima preuzimali uloge bogova.

Jedan od onih koji su osetili gnev Nemeze bio i grčki lovac Narcis, sin rečnog boga Kefisa i nimfe Liriope. Prelep, a istovremeno arogantan i gord, prezirao je sve koji su se divili njegovoj lepoti. Tokom lova u šumi, ugledala ga je nimfa Eho i očarana Narcisovom lepotom pokušala da ga zagrli. Nakon što ju je odgurnuo i grubo upozorio da ga ne uznemirava, očajna nimfa se osamila u šumi do kraja života, dok od nje nije ostao samo eho. Kada je čula za to, Nemezis je proklela Narcisa da zavoli ono što mu je nedostižno. Ubrzo, spustivši se na izvor vode da utoli žeđ, Narcis je ugledao svoj odraz u vodi i opčinjen uzaludno pokušavao da ga zagrli. Opsednut svojim likom, zauvek je ostao na izvoru, na kojem je prvi put nakon njegove smrti nikao cvet narcis.

Njen gnev i surova pravičnost zapisana u legendama nepojmljivi su današnjoj kulturi. Jedna od njih govori o nesrećnoj sudbini Aure, boginje svežeg vazduha i povetarca koja se usudila da uzdiže svoje devičanstvo, iznoseći klevete o Artemdi, boginji lova i divljine. Poredeći svoje i njeno telo, izjavila je da je telo Artemde previše ženstveno da bi bila devica. Artemda se požalila Nemezi, koja je odlučila da surovo kazni Auru. Tražila je od Erosa da zarazi požudom Dionisa, boga vina. Dionis je na Aurinom putu stvorio začarani izvor i obljubio je kada se napila vina sa njega i izgubila svest. Nežna i vesela boginja Aura je postala strahoviti tiranin, ubila nebrojeno mnogo seljana i pojela jednog od dva sina koja je rodila nakon toga. Jednog blizanca je, kako legenda kaže, od gnevnog ludila majke spasila Artemida, a Zevs je Auru pretvorio u lahor.

Kult Nemeze bio je naročito poštovan među Joncima, u Smirni i u Atici. U helenističko-rimskoj epohi postala je univerzalno božanstvo. Njene statue su se zadržale do danas u sportskim dvoranama, amfiteatrima i na hipodromima, kao simbol poštovanja pravila i pravedne pobede. Nisu je se plašili samo grešni, već i oni izuzetno obdareni talentima, jer se verovalo da u svojoj misiji održanja kosmičke pravde i umerenosti često sudbinski kažnjava sve koji se svojim prirodnim moćima previše uzdignu od ljudskog roda i nameće im neku vrstu prokletstva. Najmoćniji gladijatori u rimskim arenama poštovali su običaj da joj pre borbe podnose žrtvu, kako bi izbegli njen strašni sud.

Jedan broj legendi o Trojanskom ratu tvrdi da je Helena, lepa kraljica Sparte koju je oteo trojanski princ Paris, bila napuštena kćer Nemeze. Želeći da je osvoji po svaku cenu, Zevs je progonio Nemezu koja se preobražavala u životinje i ptice bežeći od njega. Kada je konačno uspeo da je stigne, Nemeza je bila u telu guske. Zevs se preobrazio u labuda i uspeo da je nakratko osvoji. Iz kratke avanture nastalo je plavo jaje koje je Nemeze ostavila u močvari. Leda, žena spartanskog kralja Tindareja, pronašla je jaje i iz njega odgajila Helenu kao svoju kćer.

Nemeza je vekovima bila inspiracija umetnika. Na slici Alfreda Retela iz 1837. godine prikazana je kako progoni ubicu kao anđeo osvete. U pozadini se vidi telo ubijenog, kao simbol brze pravde koja stiže zločinca. Ovu sliku je osvojio na lutriji jedan ugledni građanin Frankfurta, koji je na duši nosio težak greh. Za njegov zločin niko nije znao, pa je živeo u miru verujući da je umakao pravdi. Dok je gledao svoju nagradu, počela je da mu se budi savest i rađa strah. Kažu da je postao opsednut slikom, nije mogao da se odvoji od nje, i na kraju je izgubio razum zbog krivice koja ga izjedala. Tako je Nemeza, kaže legenda, još jednom zločincu odredila sudbinu.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Izgubljeno je ono vreme u kojem nismo živeli kao ljudi, u kojem nismo ništa iskusili, naučili, stvorili, voleli ili pretrpeli. Izgubljeno vreme je neispunjeno, prazno vreme.

Ditrih Bonhefer

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |