Stare civilizacije (X) - Grčka

19 Sep 2012
Autor D.L.
2807 pregleda

Period katastrofalnog kolapsa Mikenske civilizacije u Grčkoj (oko 1200.god.pne) obeležen je nizom migracija varvarskih naroda sa severa, što je dovelo do stvaranja brojnih gradova-država – istaknimo među njima Atinu i Spartu (Athēnai, Spártē) – i faze Grčke kolonizacije duž obala Mediterana. Dva naredna veka, Grčka istorija je provincijska priča o komšijskim razmiricama oko oskudnih resursa, ali je to takođe bila i zora filozofije i nauke. Smešteni na lošem i nezavidnom zemljištu, grupisani u izolovanim gradovima-državama, Heleni su uspeli da urade isto što i mnogo raskošnije civilizacije smešteme u plodnim i bogatim dolinama reka Jangce, Eufrat i Nil. Ostavili su neizbrisiv trag u istoriji čovečanstva.

Stare civilizacije (X) - Grčka

Persijski ratovi (492.-449. god.pne) su izazvali revolt Grčkih kolonija u maloj Aziji i uveo Grke na pozornicu svetske istorije. Atina i Eretria su poslali mali flotu kao podrška pobuni, a Persijanci su to iskoristili kao izgovor da pokrenu dve invazije na samu Grčku. U 490.god.pne Darije I se bez optpora iskrcao na Maratonskom polju; odazivajući se apelu Spartanaca Atina predvodi vojsku Grčkih gradova i tuče Persijance do nogu. Druga invazija deset godina kasnije (481.god.pne), poznata po hrabroj odbrani Spartanaca i Tespijaca (Thespiai) kod Termopila (Thermopylae), završila se katastrofalno po Persijance koji su izgubili celu flotu kod Salamine (Salamis). Sporadični sukobi između Grčkog saveza i Persije nastavili su se još 30 godina, sve do potpisivanja Kalijskog mira (Callias) kada je konačno završeno neprijateljstvo ovih država (449.god.pne). Iznenađujući grčki trijumf obezbedio je opstanak grčke kulture i političke strukture.

Rastuća napetost i rivalstvo među pobednicama dovela je do Peleponeskog rata (Pelopónnisos; 431.-404.god.pne) koji se vodio između Atine i Sparte. Atinska liga je bila savez ostrvskih i priobalnih država, dok je Sparta predvodila savez nezavisnih gradova-država na kopnenom delu Grčke. Kraj rata je nastupio 404.god.pne, kada je izgladnela od neprekidnih opsada Atina kapitulirala. Pustošenje i pad Atine je možda najgora žrtva u ratu koji je obogaljio Grčko jedinstvo. Za to vreme, na severu je rasla nova sila. U 353.god.pne Filip II (Filippos) je imao neprikosnovenu kontrolu nad mnogo uvećanom Makedonijom (Macedonia). Iako je Aleksandar (Aléxandros; 336.-323.god.pne) sam odgovoran za smrt svog oca Filipa 336.god.pne, on nije mogao da predvidi trenutak njegovog krunisanja, ali je svakako spreman za njega. Aristotelov učenik i ostavljen da vlada Makedonijom za vreme Filipovog napada na staro grčki grad-državu Vizantijum, on je porazio Medejce; dve godine kasnije on je komandovao levim krilom Filipove vojske kod Karoneje (Charenoea;338.god.pne) gde je Filip pobedio ujedinjene Grčke države i postao kralj cele Grčke. Aleksandar je stupivši na presto krenuo u velika osvajanja i širenje svoje države. U vreme svoje smrti u 33-oj godini života, preselio je centar civilizacije na zapad i pokrenuo novo doba, širivši helenizam u ogromnim osvajačkim talasima širom Bliskog Istoka, stovrio ako ne politički, a ono barem kulturnu i ekonomski jaku civilizaciju koja se prostirala od Gibraltara do Pandžaba (Punjab, Indija), otvorenu za trgovinu i intelektualni razvoj, i sa pravom poneo nadimak Veliki.

Međutim, Grčka imperija je jedva preživela Aleksandrovu smrt. Tokom 40 godina međuvlašča (323.-280.god.pne) provincije su postale nezavisna kraljevstva, kojima su vladali razni Aleksandrovi generali dolazeći na vlast pomoću krvoprolića i ubistava dojučerašnjih saboraca, nesposobnih da se ujedine u borbi protiv dolaska nove sile. Do 350.god.pne, Rim je napao neka od najzapadnijih grčkih naselja, počevši tako 200 godina dugo osvajanje Grčkog sveta koji je stvorio Aleksandar. Pobedom nad Kleopatrom i Markom Antonijem u Egiptu, Oktavijan (Octavius) je okupirao i poslednju Alexandrovu kraljevinu i pripojio je Rimu. U narednih dva milenijuma, Grčka je bila deo Rimskog, Vizantijskog i napokon Otomanskog carastva sve do 1832, godine kada napokon stiče nezavisnost.

Grčka mitologija se sastoji od bezbroj priča o starim Grcima i njihovim bogovima, prirodi sveta i sopstvenom poreklu. Glavni grčki bogovi su boravili na planini Olimp, izgledali su kao ljudi i imali iste vrline i mane sa jedinom razlikom što su bili besmrtni. Važniji Grčki bogovi su bili: Zevs (vrhovni bog, otac mnogih bogova, gospodar neba i zemlje, bog groma, munje i oluje), Hera (Zevsova žena boginja braka), Posejdon (bog mora), Had (bog podzemnog sveta), Ares (bog rata), Atena (boginja mudrosti), Afrodita (boginja ljubavi), Apolon (bog Sunca i lepote)...

Umetnost antičke Grčke je ostavila takav trag u istoriji čovečanstva, kakav nije ni jedna druga, posebno u oblasti arhitekture i vajarstva. Umetnost Rimskog carstva u ogromnoj meri potiče od grčkog modela, nakon renesanse u Evropi visoki tehnički standardi i lepota grčke umetnosti inspirisali su generacije evropskih umetnika. U XIX veku, umetnost Grčke je dominirala Evropom i sa pravom je dobila epitet ''klasična umetnost i arhitektura''.

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Ostavite Vaš komentar

Ako niste već objavljivali komentare na našem magazinu, komentar će biti objavljen posle moderacije. Vaša email adresa neće biti objavljena. Sva polja su obavezna.

0 komentara

Podelite sa prijateljima

Translate article

Pročitajte slične članke

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

Medias na Fejsbuku

Medias na Twitteru