Boginja Kibela/Kiveli (Κυβέλη, Cybele)

Autor RiznicaKnjiževnost

Kibela, pre svega frigijsko božanstvo, u grčkoj mitologiji se pominje sa nekoliko različitih imena od kojih je svakako najustaljenije Kibela na starogrčkom, dok se na novogrčkom, usled promene izgovora određenih glasova, ime boginje izgovara Kiveli (na egleskom Cybele). Ova boginja ne spada u najpoznatije. Za to je možda zaslužna činjenica da su mitovi u kojima se pominje i koji su se očuvali do našeg doba malobrojni. Kult ove frigijske boginje, najpre poštovan na planinskim vrhovima Male Azije, u početku su negovali robovi i trgovci. Nakon grčke kolonizacije ovih prostora, u 6. v.p.n.e., kada su Grci upoznali predstave boginje i preuzeli njen kult, mit o Kibeli počinje da se širi i tada ga prihvataju šire narodne mase, da bi naposletku bio uvršten i obrađen i u rimskoj mitologiji.

U grčkoj mitologiji Kibela je poistovećena sa Gejom (boginjom zemlje) ili Rejom (u minojskoj mitologiji ekvivalent Geji), zatim Demetrom (boginjom žita i plodnosti). Nazivala se takođe „Majkom svih bogova“, što je kasnije u rimskoj mitologiji postalo „Magna Mater“. Grčki mitografi smatraju da je Kibela zapravo nadimak za Geju, majku svih bogova, a time i majka vrhovnog boga Zevsa. Uverenja su da je ona Gejin ekvivalent, boginje koja se obožavala na planini Kibela u Frigiji, čime objašnjavaju njeno ime. Međutim, nije poznato o kojoj planini je reč, ali se zna da je u to vreme, takođe, postojao i grad sa istim nazivom u blizini.

Kako se u mitologiji Kibela pojavljuje nezavisno, ona se tumači kao zasebno božanstvo. Njene božanske moći prostiru se na celu prirodu, koju ova boginja daruje plodnošću, te se smatra njenom zaštitnicom. Pored prirode, ona je i boginja zemlje pa tako i svega što se na njoj nalazi, a posebno gradova. Zato, u predstavama ove boginje, kruna koju nosi na glavi simboliše gradove i njihove kapije. U renesansnim prikazima dodat joj je i ključ koji drži u ruci, da se pojača simboličnost. Plodovi personifikuju plodnost, a lavovi njenu snagu.

Do danas, pojava ove boginje u mitologiji nije do kraja objašnjena, baš kao ni moralnost njenog kulta. U stručnim literaturama naučnici i dalje svaku teoriju o njoj ostavljaju otvorenom za nove diskusije. Dionisije od Halikarnasa (oko 60. g.p.n.e., istoričar) navodi kult Kibele kao „krvavi“. Naime, sveštenici, ali i sveštenice, koji se nazivaju koribanti, baš kao i sledbenici, tokom rituala sekli su svoje telo, što je u slučaju muškaraca podrazumevalo i odsecanje intimnih delova. Sveštenici, su sami sebe kastrirali kao čin inicijacije u cilju poistovećivanja i žrtvovanja. Obred je pratila glasna muzika bubnjeva, snažno pevanje i pomahnitali ples. Kao deo Kibelinog kulta, evnusi su vršili i druge mistične rituale. Krvavi obredi katarze i preporoda ovog mračnog mističnog kulta, udaljavaju ga od drugih (sličnih) kultova i obreda koji su vršeni u čast znatno pozitivnijih boginja kao što su Demetra ili Geja ili čak egipatska boginja Izida koja je pored idealne supruge i majke, bila i zaštitnica prirode. Obredni rituali u čast Kibele vršeni su ekstatičkim, krvavim, orgijastičkim i katarzičnim ceremonijama.

O Kibeli i Atisu – Kibela se zaljubila u Atisa, koji je zapravo bio njen unuk, što je deo drugog mita o boginjinom rođenju (u kojem se takođe pominje kastracija). Kako je u ovoj ljubavnoj priči protagonista boginja, Atisovo mišljenje nije se mnogo računalo i od njega se očekivalo da se pokloni ljubavi koja mu se nudi. Međutim, mladi Atis bio je zaljubljen u drugu ženu koju je želeo da oženi. Saznavši za Atisovu nezainteresovanost, Kibelina ljubomora postaje bezumna i svojim nepodnošljivim ponašanjem u Atisu budi želju za osvetom. Kako nije uspevao da se odbrani od gnevne boginje, on odlučuje da izvrši samoubistvo. I to, ne bilo kakvo! Pre nego se ubije, kastriraće se. Usled tog čina, od njegove krvi nastale su prve ljubičice. Kada je njegovo mrtvo telo pronađeno, na nosiljci napravljenoj od borovog drveta prekrivenoj tim istim ljubičicama, odnešeno je do Kibelinog hrama. Očajna boginja nije bila spremna da dopusti da se ovaj događaj tako završi. Odlučuje da vaskrsne Atisa i uz malu pomoć Zevsa u tome i uspeva. Posle, naravno, tri dana oplakivanja. Zbog ovog vaskrsnuća Kibela se povezuje sa neprekidnim krugom života, smrti i ponovnog rođenja. Kult je povezan upravo sa ovim mitom. Sveštenici, u žalosti za Atisom odstranjuju, po uzoru na njega, polni organ, a muzika i ples koji slede slave uskrsnuće i novi život. Kako su događaji u mitovima povezani, pa tako i u ovom, srećan događaj (a time i njegova proslava) padao je na proleće. Podrazumeva se, tada je zemlja ponovo plodna, a boginja milostiva.

Na grčkom kopnu Kibelin kult izgubio je orgijastički karakter koji je imao u izvornoj formi. Orgijazam se, međutim, ponovo javlja u Rimu, krajem 3. v.p.n.e. Tačnije, 204. g.p.n.e. kada je, po nalogu Sibilinih knjiga, Kibelin fetiš (crni meteorit koji personifikuje njeno božanstvo) sa najvećim počastima prenet iz Pesinunta (Frigija) u Rim, zarad izgradnje hrama u boginjinu čast. Upravo najveću popularnost kult je stekao u vreme Rimskog carstva, a posebno u vreme Oktavijana Avgusta, kada njegova popularnost postaje ekstremna. Kibela, imajući tada izrazito moćnu reputaciju, smatrana je, između ostalog, i zaštitnicom vojnih uspeha. Uspeh vojnih pohoda je kod Rimljanima bio od životnog značaja. Dodatno, ako uzmemo u obzir kakvom bludu su Rimljani bili skloni, onda ne čudi povratak izvornim orgijastičkim elementima kulta.

Sa novom erom i obrazovanjem hrišćanske religije, Kibelin kult osuđen je kao demonski. U 4. veku je zvanično zabranjeno slavljenje ove boginje kao i svako upražnjavanje obreda. Do 6. veka svaki posed korišćen u ove svrhe bio je zaplenjen, svi predmeti povezani sa ritualima uništeni, hramovi i knjige su spaljeni, a oni koji su se usudili da i dalje upražnjavaju kult bili su mučeni, prinuđeni da izvrše samoubistvo ili živi sahranjeni. Konačno, do kraja 6. veka kult je bio istrebljen.

Zanimljivost – Asteroid otkriven u 19.veku dobio je naziv po ovoj boginji (65 Cybele).

Creative Commons License Zabranjeno je kopiranje članka na druge sajtove bez validnog linkovanja ka originalnom tekstu u skladu sa licencom ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License i prema odredbama Zakona Republike Srbije o autorskim i srodnim pravima ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 i 119/2012). U slučaju neovlašćenog kopiranja bićemo prinuđeni da preduzmemo korake u skladu sa čl. 35 i čl. 36 Zakona o autorskim i srodnim pravima i zatražimo naplatu zakonom propisane nadoknade.

Komentari:

Ostavi novi komentar
tri_praseta, 28.09.2012.
egipatska boginja izida (izis) je bila sushta suprotnost od kibele, jer obredi u njenu chast ne da nisu podrazumewali odsetzanje genitalija, wetj su predstawljali prawe orgije....slichno danashnjem swingeraju :D
Odgovori
Pretraga
Preporučujemo
Arhiva članaka
Misao dana

Vodite računa: ovaj život ne traje milion godina, već izvestan, ograničen broj petaka. Svaki je petak jedan mali imetak. Ovim petkom možete zakrpiti neku manju rupu u svom životu.

Duško Radović

Prijavite se

Prijavite se na listu za primanje informacija o novim člancima i ostalim dešavanjima na našem Magazinu. Unesite Vašu E-mail adresu:

ΜΕΔΙΑΣ na Fejsbuku
ΜΕΔΙΑΣ na Twitteru

Creative Commons License ΜΕΔΙΑΣ by Vojin Petrović is licensed under a Creative Commons Attribution-NonCommercial-NoDerivs 3.0 Unported License. |